Srpska Sveta gora broj 19

На Илиндан, 2. августа, свој деветнаести сазив – овога пута једнодневни – имала је Ликовна колонија Српска Света гора  у Овчар Бањи. Осморо стваралаца у сликарству и два вајара пристигли су у простор Овчарско-кабларске клисуре да за собом оставе које ново дело. Већину учесника сачињавали су Чачани. (Две сликарке су из Старе Пазове и један сликар је из Смедерева.)

Већ деветнаест година старешина колоније је Никола Поповић Поп, самоуки вајар из Чачка. Он је сусретања „ликовњака“ у Овчар Бањи и зачео. Без икакве финансијске или друге помоћи локалне заједнице (Чачак) он је успео да манифестацију, по цену немалих одрицања и напора, одржи.

– Одувек ме привлачила уметност. Као грађевинац путовао сам широм света… Разгледао сам музеје и културно-историјске знаменитости по Европи, Африци, Јужној Америци… Волео сам и да у дрвету резбарим. Сањао сам да једном и ја, у свом завичају, окупљам ликовне ствараоце. То је чиста једна љубав према свему томе. Она ме водила а држи ме и даље.

Сакрални садржаји и природовитост Овчарско-кабларске клисуре показали су се као веома привлачни и стимулативни за ликовно стварање многих учесника Колоније током минуле безмало две деценије. До сада се, из оваквих окупљања, сабрало преко 200 радова (тридесетак вајарских рукорада, остатак су слике и цртежи). Сазиви су имали 86 учесника укупно, са разних страна, при чему су неки у Овчар Бању долазили више пута.

– Мене овде привлачи сам дух Колоније. Ми смо у такозваној Малој српској Светој гори. Манастири, свуда уоколо. То говори, само по себи, доста тога. Такође, и друге занимљивости су на све стране, где год да се окренете – речи су Ане Недељковић, графичке дизајнерке и сликарке из Чачка.

Ваља рећи нешто и о самом опстајању Колоније. Из године у годину, средства – скромна и прескромна. Ако је понекад икакве финансијске помоћи однекле и доспевало, она је сасвим симболична бивала. Међутим, осведочени пријатељи и помагачи ове ликовне манифестације су појединци: угоститељ Видоје Боранијашевић, туристички радник Горан Николић, привредник Радош Марић, друштвени активиста из Овчар Бање Мирослав Бојовић. За сходно је налазила да Колонију помаже и друштвена фирма Електроморава.

– Свако од мојих досадашњих седам учешћа у сазивима Колоније Српска Света гора у Овчар Бањи за мене је представљало својеврсно опуштање, али и изазов. Дабоме, увек је то и стваралачка провокација. Трудио сам се да на њу одговарам савесно и што квалитетније.

Старешина Колоније, Никола Поповић Поп: „Збирају се слике и скулптуре. То сасвим опипљиво сведочи о постојању овакве једне манифестације… Искористићу прилику да се малко похвалим и лично: као хобиста у овој мојој вајарској активности, изрезбарио сам током година бројне скулптуре у дрвету и један број барељефних икона; поред тога урадио сам и иконостасе за Цркву Свете Петке у Коштунићима, за Цркву Петра и Павла у Штавици, затим и иконостас којега ено у црквици Светога Николе у селу Ивановцима код Љига (ктитор је познати књижевник Милован–Мића Данојлић); у Бугарској сам такође нешто радио – реч је о три параклиса, то јест о минијатурним олтарима у њима: иконостас Свете Петке у Софији, и још два – онај на Боровецу, посвећен Светом Ђорђу, као и иконостас посвећен Светој Софији у Јабланици…“

Затекли смо учеснике Колоније на предаху, у паркићу угоститељског објекта Дом. Негде половином дана и средином сликарске виделице. На води, за што бољи пласман борили су се учесници Илинданског пливачког маратона. Публика је, повицима и аплаузима, такмичаре бодрила. Понека пловка би, скрајнувши се у врбље и још је, квакнула. Сури орао један држао се својега плаветнога виса, горе понад кабларске пећине Турчиновац и Испоснице Светог Саве. Након пливачких такмичења – љубазношћу угоститеља Видоја Боранијашевића – уприличена је излетничка тура, плов катамараном око три километра низводно и натраг. А потом, у режији Дома, за учеснике Колоније, и фрај ручак. На тој илинданској сијести ликовњака сабрали смо, ево, оволико података и утисака за наш репортажни запис.

Братислав Јевтовић