Enormno zagađenje vazduha u Čačku

Večeras je u Čačku enormno zagađen vazduh. Prema podacima na internet aplikacijama indeks zagađenja iznosi 241 i svrstan je u veoma nezdrav. Gori vazduh od Čačana večeras udišu samo Zemunci gde je indeks zagađenja čak 595! Zanimljivo je da od Čačka zagađeniji vazduh imaju još samo tri grada na svetu: Lahore u Pakistanu, Delhi u Indiji i Sarajevo u Bosni i Hercegovini.

U Ulici kneza Miloša izmeren je indeks zagađenja 275 , dok je udvorištu Instituta indeks zagađenja 174.

Ono što posebno zabrinjava je drastično prekoračenje PM2.5 čestica – 191.1 µg/m³, kao i PM10 čestica 150 µg/m³.

U pitanju su veoma sitne čestice, oznaka PM10 i PM2.5 znači da je reč o česticama veličine 10 i 2.5 mikrometara.  Kako su vrlo male i lagane, fine čestice imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice, a koncentracija PM2.5 u toku 24 časa se smatra nezdravom ukoliko je vrednost preko 35.4 μg/m3.

PM čestice – suspendovane čestice – Particulate matter, poznate kao „nevidljive ubice iz vazduha“ prestavljaju mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

Zagađenje vazduha u Srbiji večeras

„Sve PM čestice jako negativno utiču na ljudsko zdravlje, pre svega na pluća. PM10 stižu do pluća, dok PM2.5 i sitnije ulaze i direktno u krvotok, zbog čega su još opasnije. Njihov sastav je takav da je stoprocentno štetan za organizam. PM čestice imaju svoje organske i neorganske supstance među kojima su i teški i toksični metali: arsen, živa, kadmijum, olovo, koji ulaze kao takvi u organizam“, objasnio je prof. dr Ljubiša Ignjatović sa Fakulteta za fizičku hemiju.

Prema njegovim rečima, najveći izvor čestica u vazduhu su velika industrijska postrojenja tipa termoelektrana i privatna ložišta.

Preporuke Svetske zdravstevne organizacije, a građanima se savetuje da nose zaštitne maske i izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom.

Uticaj PM čestica na životnu sredinu

PM čestice mogu biti dugo nošene vetrom a zatim taložene na zemlji ili vodi. U zavisnosti od njihovog hemijskog sastava, efekti njihovog taloženja mogu se odraziti i na:

• PM čestice utiču na PH vrednost i čine jezera i potoke više kiselima
• Menjaju nutritivne vrednosti u priobalnim vodama i velikim rečnim slivovima
• Iscrpljuju hranjive materije iz zemljišta
• Oštećuju osetljive šume i poljoprivredne kulture
• Utiču na raznolikost ekosistema
• Doprinose efektima kiselih kiša
• PM čestice mogu obojiti i oštetiti kamen i druge materijale, uključujući važne kulturne objekte kao što su statue i spomenici. Neki od ovih efekata povezani su sa uticajem kiselih kiša
• Ako je nivo PM2.5 zagaćujućih čestica u vazduhu veći onda i magla postaje postaje gušća što dodatno utiče na vidljivost.

• Koje su granične vrednosti?

  Evropska unija i Svetska Zdravstvena organizacija propisale su granične vrednosti za PM čestice koje iznose:

  EU – PM10 čestice 40μg/m3; PM2.5 čestice 25μg/m3

  SZO – PM10 čestice 20μg/m3; PM2.5 čestice 10μg/m3