Pet decenija časopisa“Gradac“

Povodom pedesetogodišnjice prvog izlaska časopisa „Gradac“ sinoć je u čačanskoj gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ otvorena izložba autorke Tijane Bežanić. U galeriji ove ustanove, povodom ovog jubileja, značajnog, ne samo za Čačak, Srbiju, već i bivšu Jugoslaviju publici su se obratili kulturni poslenici Jasmina Vrbavac, Svetislav Basara, Slobodan Šijan, Goran Petrović i Milosav Saki Marinović i Branko Kukić, koji ga uređuje od samog osnivanja.

Prema rečima književnika Gorana Petrovića časopis „Gradac “ je već decenijama produžetak sveta.

„Tačnije, produžetak sveta koji neko neprestano krati, čak višekratno podseća kako bi stao u sve pliće police našeg iskustva. Urednik Branko Kukić nas sve ove godine podseća čega još na svetu ima. Neretko se ispostavlja da su ti, navodni, okrajci, mnogo veći od onoga što nam se predstavlja kao celina. Inače, sve uža i uža do uskoumlja“, izjavio je on. Nije ni slučajno da će nam jednog dana preostati samo hrpa knjiga kao dekoracija, koje se kao vrsta foto tapeta postavljaju na zidove nekih domova, istakao je Petrović.

„Međutim, ovaj časopis odoleva. Produžetak je prekraćenog sveta kada su u pitanju stvaranje, naša mala sredina, velika ideja, nesvakidašnje, metafizičko, magično, moderno, sećanje, moderno, zanosno, detinjstvo i dečija igra“, naglasio je Petrović.

„Gradac“ je, navodi dalje književnik, produžetak prekraćenog sveta kada su to savremena svetska poezija i proza odabranih reči Kiša, Milera, Basare, Albaharija, Simovića…

„Ovaj časopis se prostire i na istok i na zapad. On se spušta u dubine Mrtvog mora, spaja Jevreje, Kopte i Ranovizantiju…Zahvaljujući „Gradcu“ naš se svet pruža od velelepnih vrtova do skromnih leja u portama Ovčarsko-kablarskih manastira. Od čudovišta i vragova do Paracelzusa i Ruđera Boškovića“, kaže Goran Petrović.

Ovo pisano glasilo se pruža od snova do smrti, prati krstaše, svedoči u korist Mlade Bosne, avangardu dočekuje i ispraća, ukazao je književnik. Kako je rekao, „Gradac“ upoznaje dvojnike, okuplja preobučene članove tajnih društva, uprkos kultu savršenstva ljudske građe, razodeva neobična ljudska tela nekada uz muziku Džima Morisona, strujanje džeza, a bilo je i da se od panka rastresa.

„S jedne strane nabrajanje imena i tema nije dovoljno za predstavljanje širine opsega časopisa, čak i ono samo raduje koliko svega toga na svetu ima. Sa druge i sam taj ovlašan popis izaziva strah za koliko toga bismo ostali uskraćeni da nije bilo „Gradca“ „, ocenio je Goran Petrović.

Reditelj, scenarista i slikar, Slobodan Šijan kaže da mu je uvek bila velika radost, vraćajući se iz inostranstva, gde je dugo i živeo, stajala činjenica da će se susresti sa svojim omiljenim časopisom i videti šta je to Branko Kukić u međuvremenu pripremio i predstavio.

„Uvek je to nešto bez čega ne bismo mogli dalje. Neophodan prilog našoj biblioteci tajnih znanja ili sabranih podataka o nečemu čemu smo oduvek želeli da saznamo više nego što je to bilo moguće u zemlji koja je nametala svoju hijerarhiju vrednosti u zemlji u kojoj to nije bilo moguće“, kazao je proslavljeni reditelj. On je dodao da mu je pre nekoliko meseci zatrebala informacija iz putopisa Ruđera Boškovića. Tražio je na internetu, ali teksta nije bilo sve dok nije pogledao u tematskom broju „Gradca“. Zato se i opredelio da njegovo izlaganje bude pod nazivom „Arhipelag Gradac“, ali ne zbog negativnih asocijacija na Solženjicina.

„Samo zbog magije koju ta reč sobom nosi, nagoveštavajući avanturu i otkrivanje novih svetova i saznanja koje svako ostrvo sobom nudi. Tematski brojevi ovog glasila su skrivena, sada i nama dostupna dragocena znanja. To su zaista ostrva sa zakopanim blagom, a njih mnoštvo čini mapu koju nam je iscrtao Branko Kukić“, kazao je Šijan. On je uporni istraživač slabo istraženih svetova, a „Gradac“ je kao moj dom ili kuća koja mi je nedostajala dok sam živeo u Kaliforniji, istakao je on. Teško mu je da se seti nekog drugog ko bi pet decenija, sa tom istrajnošću, i sa takvim kapacitetom uspevao da istraje u stvaranju i oblikovanju novih, iznenađujuće zanimljivih časopisa.

„A plovidba arhipelagom „Gradac“, sa tom mapom skrivenog blaga koju je iscrtao Branko Kukić je plovidba nemirnim, uzbudljivim i opasnim vodama. To je krstarenje nemirnim morem, često uzburkanim suprotstavljenim idejama i svetovima tokom koje čovek mora ostati oprezan i pažljiv, da ga ne bi zavela pesma sirena“, naglasio je Šijan.

Urednik Kukić, svojim pedesetogodišnjim zalaganjem širi vidike, doprinosi boljem razumevanju sveta i idelja čineći sve nas boljim i bogatijim ljudima, zaključio je on.

„Gradac“ je slučajnost koja traje pedeset godina, ocenio je urednik ovog časopisa.

„On je osnovan 1974. ali se nakon tri godine menja uređivačka politika kada smo uveli tematske brojeve. Prvi je posvećen kontroverznoj grupi koja se zvala „Mediala“, u komunističkom društvu koja je kategorisana kao crni talas. Međutim, u tom trenutku se pojavljuju ideje začete 1968. godine tokom studentskih demonstracija. Sticajem okolnosti bio sam učesnik. One su prošle onako kako su prošle, ništa se nije promenilo, studenti su posle ohrabrujućih reči Tita zaigrali Kozaračko kolo“, ispričao je Kukić. Nezavisno od toga, pojavio se rok koji je pokrenuo čitavu Jugoslaviju. To je bila planetarna pojava u komunizmu i roku niko nije mogao da stane na put, dodao je on. Tada su se dogodili veliki obrti i promene, naveo je između ostalog Kukić.

Književnik Svetislav Basara kaže da je 41. godinu povezan sa ovim eminentnim kulturnim časopisom.

„Davao sam ideje, prevodio neke knjige, a to mi je bilo veliko i najbitnije životno iskustvo. „Gradac“ je časopis za elitu u najboljem značenju te reči. Čitave generacije pisaca, esejista, slikara i prevodilaca, grade svoj identitet zahvaljujući ovom časopisu. Voleo bih da se obrade još neke teme i pisci, ali je to naporan i fizički kreativan posao“, naveo je Svetislav Basara. Govoreći o saradnji sa Kukićem kaže da su razgovori sa njim bili vrlo inspirativni koji su otvarali horizonte.

Svi govornici su poručili da su ponosni zbog pedeset godina postojanja „Gradca“. Inače, pored Kukića, redakciju danas čine Milosav Marinović, Savo Stijepović i Vladan Matijević. Do sada je objavljeno 226 brojeva sa hiljadama aktuelnih tekstova koji su otvarali nove i iznova podsećali na aktuelne teme srpske kulture.