Sajam ploča u Čačku: Ploče i gramofoni su ponovo u modi
Polivinilska okrugla ploča sa nasnimljenom muzikom bila je zaštitni znak mnogih generacija tokom 20. veka, a na popularnosti ponovo počinje da dobija poslednjih godina. Da je to tako svedoči i prvi Sajam ploča koji je ovog vikenda organizovan u Srpkom pabu, a koji je privukao veliki broj kolekciinara, ali i onih koji će to tek biti.
Ploče i opremu za grafone izložilo je oko dvadesetak kolekcionara iz Srbije, ali i gosti iz Crne Gore i Sarajeva. Osim starih ploča sa prostora bivše Jugoslavije tu su i ploče, odnosno najnovija izdanja domaćih i svetskih muzičara i bendova kao što su Rolingstonsi.
Organizator sajma je Nenad Zlatanović koji je nakon obilaska brojnih sajmova u Beogradu i okruženju poželeo da tako nešto napravi i u Čačku.
“Obilazio sam berze ploča i došao sam na ideju da nešto slično organizujemo ovde u Čačku, da mlađoj generaciji približimo ploče, da vide kako se slušala muzika. Smatram da je to bila najkvalitetnija muzika koja je mogla da se čuje, a to je bila muzika sa vinila. Izlagači su došli iz Podgorice, Kruševca, Kragujevca, Kraljeva, Jagodine, Sarajeva…. Danas su mahom ljubitelji ploča generacije koje imaju 50 i 60 godina. Sa ovim sajmom nam je cilj da dođu mladi, da pozovemo mlade da dođu i da vide. Trebali su da dođu ljudi sa gramofonima, medjutim zbog vremena su odustali. Sledeći put će doći”, kaže Zlatanović i navodi da je poslednjih godina sve veća potražnja za starim gramofonima od 30 godina pa naviše, za razliku od noviih koji mogu da se kupe.
“Narod se sve više vraća tim starim i kvalitetnijim gramofonima koji su se proizvodili. Cene gramofona se kreću od 100 do 1.000 evra, a kvalitetniji idu čak do 50.000 evra. To je dobar stan danas, ali ima onih koji cene kvalitet i koji mogu to sebi da priušte. Normalan gramofon sa dobrom glavom i dobrom iglom, može da se kupi za 100 do 150 evra. Samo ću reći da imamo čoveka u Vrnjačkoj Banji koji pravi ručke za gramofone i koji koštaju oko 15.000 evra”, navodi Zlatanović.
Podgoričanin Boris Purić kolekcionar je ploča više od decenije i njegova kolekcija broji oko 2.000 ploča.
“U poslednjih 4-5 godina sam smanjio broj ploča sa 3.000 na 2.000. Bilo je previše, to je stalno raslo. Gubim kontakt sa stvarnošću kada sam sa pločama, pa sam morao da iskontrolišem tu svoju strast prema pločama. Neke sam menjao, neke sam poklonio, prodao, uglavnom, sada ih imam oko 2.000 i to su probrane ploče. Uglavnom su to ploče YU roka, u prioncipu period 70. i 80. godine. Prisutni su tu i najvažniji inostrani bendovi.U Podgorici je prilično razvijen ovaj hobi. Naša organizacija Montenegrorecords je već 7-8 godina u misiji da poveže kolekcionare, pravimo sajmove ploča, imamo jedan medjunarodni gde dolaze kolekcionari iz svih bivših jugoslovenskih republika i drago mi je što Čačak kreće sa ovom berzom i nadam se da će napraviti nešto veće”, kaže Purić.
Cene ploča se uglavnokm kreću od 5 do 40 evra, što zavisi od kvaliteta i samog izdanja.
“Što se tiče vrednosti mislim da su neke otišle previsoko sa cenama i da to nije realno. Neke se prodaju od 100 do 500 evra. Mislim da bi sa novom proizvodnjom ploča trebalo to dovesti u red, da sploče budu dostupne svima. U principu, ovde se uglavnom prodaju od 5 do 20 evra. Rariteti su skuplji, ali ih je sve manje”, objašnjava Purić.
Stari dobri plastični nosač zvuka, pokazuje istorijat muzike, stigao je u Srbiju početkom prethodnog stoleća, kada je 1903. godine u Beogradu snimljena prva gramofonska ploča i potom štampana u Londonu.
Tad su snimljene četiri male ploče prečnika 17 santimetra, a na jednoj od njih Čiča Ilija Stanojević bez pratnje izvodi narodnu pesmu „Rakito mori“, dok na drugoj iѕvodi pesmu „Sojku devojku“.
Sa proizvodnjom gramofonskih ploča u Srbiji se počelo 1951. godine, kada su proizvedene prve gramofonske ploče u garaži na Dorćolu, gde je Radio Beograd smestio dve prese za izradu gramofonskih ploča. Već sledeće godine izrađeno je oko 15 gramfonskih ploča sa 78 obrtaja u minuti i sa trajanjem od po tri minuta po strani.
Bravo za ideju! Svaka cast!
Sećate li se „Muzičke kuće Zlatanović“ u holu Doma kulture?
Godinama nam je Nešo sa strašću i ljubavlju snimao, nasnimavao, presnimavao kasete i CD ploče, ceo grad je slušao „njegovu“ muziku.
Bravo Nešo, samo napred!!!
Šteta je da niko nije došao na ideju da organizuje berzu audio kaseta, već i sada su pomalo zaboravljene,dok u svetu se opet proizvode doduše u manjim količinama.