Izborne manipulacije prete bankrotom – realni dug na 80% BDP

Zastrašeni gubitkom podrške glasača, Vlada i Predsednik pokušavaju da grandioznim projektima  zamaskiraju katastrofalne ekonomske rezultate, a posledica je ugrožena sposobnost Srbije da otplaćuje javni dug.

Ekonomski odbor stranke Srbija Centar – SRCE, koja je deo Koalicije „Srbija protiv nasilja“, izdao je na tu temu saopštenje u kome se kaže:

Ponderisana kamatna stopa na javni dug je za godinu i po dana skočila sa 2,5% na 3,4% (uz dalji rast), i nadmašila ionako trom privredni rast od 2,6% u prethodnih 12 godina. Takva politika Srbiju približava scenariju bankrota, za koji i nakon 12 godina vršenja vlasti, Predsednik pokušava da učini odgovornim svoje političke protivnike.

Dalje zaduživanje u ovim okolnostima imaće efekat gašenja požara benzinom:

• Srbija se zadužuje po skoro najvišim kamatama u Evropi.  Dospeli krediti po kamatama od 2-3% vraćaju se iz novih kredita uz kamate od 6-7% (neki i po 9%), dok se sve više dugoročnih kredita refinansira kratkoročnim, što povećava troškove duga i čini Srbiju izloženijom riziku od bankrota.
• Troškovi kamata neprekidno rastu, sa 945 miliona evra 2020. u naredne dve godine premašiće 2 milijarde. Već sada čine blizu 10% Budžeta i ugrožavaju funkcionisanje države – za petinu su  veći od ukupnih budžetskih davanja za socijalno osiguranje i zaštitu, a gotovo jednaki iznosu svih subvencija, uključujući za poljoprivredu, železnicu i zapošljavanje.
• Udeo duga u stranoj valuti je skočio na 80%, što čini Srbiju veoma izloženom spoljnim uticajima, umanjuje njen monetarni suverenitet i ekonomsku bezbednost.

Nakon svetske ekonomske krize, SNS je nasledio javni dug od 15 milijardi evra ili 46,2% BDP. Ne samo što ovaj iznos više nikada nije spušten ispod 50% BDP, već je tempo zaduživanja udvostručen. Od 2020.g. država je zaduživana po 3 milijarde evra godišnje, da bi ukupan javni dug od 2012.g. bio povećan sa 2.140 na 5.400 evra po stanovniku.

Vešto manipulišući statističkim metodama, ministar Mali prikazuje da je javni dug u okviru „mastriških“ kriterijuma – 51,7%, uz BDP rast od 16%. Međutim, koliko je realan rast od 16%? To je gotovo nemoguće. Manipulacija se ogleda u iskazivanju statističkih podataka u evrima, u uslovima visoke inflacije i fiksnog kursa. Kada se BDP rast koriguje za inflatorni rast, realni udeo javnog duga je gotovo 80%. I u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope, zvanični podaci su slabi – ove zemlje u proseku imaju učešće javnog duga od 47% BDP, a u većini je to na nivou 42-45%.

Srbija Centar osuđuje zloupotrebe vlasti i neodgovorno zaduživanje građana. Krajnji je momenat da se upravljanju javnim dugom pristupi strateški, stvaraju institucije koje će sistematski sprovoditi ekonomske i socijalne politike u najvitalnijim oblastima, i omogući dinamičan privredni rast, pre svega oslonjen na razvoj domaćih preduzetnika i kompanija.

_______________________________________________________________