Najveći problem predstavlja odlazak visiko obrazovanih

Prema podacima Evropske agencije za statistiku tokom 2020. godine zemlje Evropske unije za 40.872 građana Srbije izdale boravišne dozvole. Od ovog broja skoro svaki treći je otišao u Nemačku.

Kako prenosi Euronews Srbija od 2020. u odnosu na 2019. godinu u Nemačkoj živi 15.385 više ljudi iz Srbije. Na drugom mestu je Hrvatska sa 7.360 naših građana koji su napustili zemlju. U prvih pet zemalja koje su građanima Srbije izdale najviše boravišnih dozvola su i Austrija sa 3.276, Slovenija sa 2.497 i Slovačka sa 2.300 „sertifikata“. Boravišne dozvole u EU prvi put je dobilo i više od 30.000 stanovnika Kosova, od čega polovina u Nemačkoj. Hrvatska, Slovenija, Francuska i Italija su u prvih pet zemalja po broju odobrenih dozvola za kosovske građane.

Koliko je velika potražnja za radnicima u Evropi svedoči i podatak da su ukupno zemlje Evropske unije izdale 2,2 miliona prvih boravišnih dozvola za radnike koji nisu iz EU. Poljska je izdala čak 598.000, odnosno oko 26 odsto. Posle Poljske slede Nemačka sa 313.000 i Španija 312.000.

Ove podatke treba posmatrati sa rezervom budući da u ovaj zbir nisu uvršteni radnici koji u zemlje EU odlaze na po tri meseca, odnosno najduže na 90 dana. a potom se opet vraćaju u matične zemlje.

– Najviše ponuda za posao u inostranstvu u periodu od 2013. do 2020. godine dolazilo je iz Nemačke, a zatim iz zemalja u regionu, kao što su Hrvatska, Crna Gora i Slovenija. Najviše otvorenih pozicija za kandidate iz Srbije bilo je iz oblasti mašinstva, građevine i informacionih tehnologija. Izdvajaju se još i elektrotehnika, ugostiteljstvo, priprema hrane, zdravstvo i transport – navodi Miloš Turinski rezultate istraživanja portala Poslovi Infostud realizovanog uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, Populacionog fonda Ujedinjenih Nacija (UNFPA ) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Belgija – dozvola boravka

Turinski kaže da su profesionalci iz Srbije najviše konkurisali za poslove u inostranstvu u oblasti tehničkih nauka, trgovine i usluga, kao i turizma, ugostiteljstva i ekonomije.

– Kada posmatramo pojedinačne radne pozicije, najveća potražnja je bila za vozačima i kuvarima. Potom slede građevinski inženjeri, konobari, mašinski inženjeri, električari, doktori i medicinske sestre. Među onima koji su iskazali želju da odu u inostranstvo radi zaposlenja ima najviše visokoobrazovanih, u životnoj dobi između 25 i 40 godina.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da migracija građana Srbije u zemlje Unije ne predstavlja nikakvu novinu  budući da takav trend egzistira već dva veka, ali da je karakteristiku sadašnje migracije predstavlja činjenica da je reč o obrazovanim kadrovima u čije obrazovanje da odlaze ljudi koji su obrazovani.

– Srbija danas ima i takvu strukturu industrije gde ne treba mnogo školovanih ljudi. Mnogi odlaze jer ne mogu da nađu posao ili mogu da rade, ali ne u struci. Ozbiljniji odliv su zaustavili IT stručnjaci koji ipak mogu da rade i odavde za svetske kompanije – objašnjava Savić.

________________________________________________