Korist ili šteta?

Migracije stanovništva predstavlja veliki problem za Srbiju ali i ostale zemlje Zapadnoog Balkana. Istraživanje Vestminsterske fondacije za demokratiju i Instituta za razvoj i inovacije pokazalo je da Zapadni Balkan svake godine gubi više milijardi evra zbog migracije mladih, a da troškovi obrazovanja svih ljudi koji u toku jedne godine odu iz Srbije iznose između 960 miliona i 1,2 milijarde evra.

Istraživanje pod nazivom „Troškovi emigracije mladih iz Srbije“ sproveo je Institut za razvoj i inovacije uz podršku Westminister fondacije za demokratiju. Rezultati ovog istraživanja ukazuju da Srbija godišnje gubi i do dve milijarde evra godišnje za sve mlade koji napuste našu zemlju odlazeći u inostranstvo.

Najdirektniji troškovi sa kojima se društvo susreće jeste gubitak uloženih sredstava u obrazovanje. Računica ukazuje da je u školovanje jedne osobe, od vrtića, osnovne i srednje škole do kraja akademskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, uloženo oko 34.000 evra.

Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano iste godine koštalo je nepunih 21.000 evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja 13.500 evra.

– Srbija školuje mlade ljude, naročito lekare, i nije najveći problem samo kada ode neko ko nema iskustvo, već odlaze i oni sa iskustvom, npr. doktori, za koje imate i trošak školovanja, ali i obučavanja, osim toga gubimo kadar koji nam treba.

Kada se pomnoži sa brojem ljudi koji odlazi, troškovi samo za obrazovanje ljudi koji odlaze variraju od skoro jedne do nešto više od 1,2 milijarde evra u jednoj godini, što za Srbiju predstavlja veliki gubitak. Poređenja radi, ukupan izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini iznosio je 1,1 milijardu evra, dok se izvoz celokupnog sektora poljoprivrede u rodnim godinama kreće oko 900 miliona evra – objašnjava ekonomista Ljubodrag Savić

Sa druge strane su visoki prihodi od doznaka koje šalju ljudi iz dijaspore, a koje nije uspela da omete ni kriza izazvana epidemijom. Prema podacima Narodne banke Srbije priliv po osnovu doznaka prošle godine je iznosio 3.120,5 miliona evra i u odnosu na 2019. smanjen je za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto.

Tokom osam meseci ove godine priliv doznaka je iznosio 2.279,5 miliona evra, što u odnosu na osam meseci 2020. predstavlja rast od 19,2 odsto, dok u odnosu na isti period 2019. kada je priliv doznaka iznosio 2.359,3 miliona evra, predstavlja smanjenje za 3,4 odsto.

Najviše novca poslato je iz Nemačke, čak 28 odsto, dok je Švajcarska sa 12 odsto na drugom mestu. Slede SAD i Austrija sa po osam odsto i Francuska sa šest odsto. U NBS kažu da je ta struktura pet zemalja iz kojih stiže najveća podrška dijaspore stabilna i da se nije menjala ni u godini krize.

Srećna okolnost za Srbiju je, kako kaže Ljubodrag Savić, što imamo influensere, ljude koji sede u Srbiji i rade za svetske kompanije, naročito u IT. I to je zaustavilo ozbiljniji odliv.

– Nije to karakteristika samo Srbije uzmimo primer Rumunije iz koje je od ulaska u EU otišlo od 3,5 do četiri miliona ljudi.

______________________________________________________