Zbog čega mladi odlaze iz Srbije

Rezultati istraživanja „Zašto mladi ljudi odlaze iz Srbije i pod kojim uslovima bi se vratili?”, održanom u okviru godišnje ReIntegrate 2022 konferencije koju je organizovao Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, nedvosmislemo ukazuju da mladi čine jedanaest odsto međunarodne migrantske populacije. Mada nema zvaničnih podataka koliko je mladih napustilo Srbiju, istraživanje koje je sa svojim timom sprovela profesorka Danica Šantić sa Geografskog fakulteta u Beogradu ukazuje na jasne razloge zašto oni emigriraju.

Istraživanje je pokazalo da su najčešći uzroci odlaska iz zemlje na prvom mestu nepovoljna ekonomska situacija, zatim bolje plaćeni poslovi. Na trećem mestu našao se odgovor da „ne postoji konkretan uzrok„, a na četvrtom je nemogućnost pronalaska posla.

– Čak 22,6 odsto ispitanika navelo je da su šanse za odlazak veoma velike, 27,6 odsto da su velike, 26,6 odsto njih reklo je da su šanse male, 9,4 veoma male, a 13,7 odsto njih ne razmišlja o odlasku iz zemlje. Reč je o muškarcu starosti između 20 i 24 godine, koji živi u gradu u zajednici sa roditeljima ili kao podstanar. On ima završenu srednju ili višu školu, neoženjen je i nezaposlen i ima rođake ili prijatelje u inostranstvu. Oni koji ostaju kao glavne razloge navode na prvom mestu porodicu i prijatelje, zatim rešeno stambeno pitanje, a na trećem mestu je patriotizam i osećaj pripadnosti. Šantić ističe da mladi ljudi treba da imaju ključnu ulogu u donošenju odluka, ostvarivanju svojih prava i većih mogućnosti i da zahtevaju da budu među kreatorima i donosiocima odluka – objašnjava rezultate istraživanja profesorka Danica Šantić

Marija Bogdanović, vođa globalnih programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ (PME) i „Migracije i dijaspora“ (PMD), ističe da su razvojni projekti kojima bi se omogućio ostanak mladih u zemlji ili njihov povratak nakon školovanja i usavršavanja jedan od fokusa GIZ u okviru ovih programa.

– Kroz PME i PMD programe radimo na jačanju kapaciteta mladih, a oni iz ugroženih kategorija, mogu da se obrate centru DIMAK ukoliko im je potrebna pomoć pri zapošljavanju ili samozapošljavanju, zatim psiho-socijalna pomoć, pomoć pri prikupljanju ličnih dokumenata i slično“, navela je Bogdanović. „Visokokvalifikovanim mladim osobama, koji rade ili se usavršavaju u Nemačkoj, GIZ pruža podršku pri povratku i zapošljavanju u matici – navodi Marija Bogdanović.

Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) radi u okviru pomenutih programa „Migracije za razvoj“ i „Migracije i dijaspora„. Programe u Srbiji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije, a finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Neka druga istraživanja i analize ukazuju da je iz Srbije je samo u periodu između 2012. i 2016. otišlo 245.000 ljudi, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, što je u proseku godišnje 49.000 ljudi. Prema statistici OECD, više od polovine migranata iz Srbije odlazi u Nemačku, oko 17 odsto u Austriju, dok je Slovenija na trećem mestu.

Većina odlazi u razvijene zemlje, a od ukupno 964.000 koliko ih je pre šest godina živelo van granica naše zemlje, dve trećine je život nastavilo u Zapadnoj Evropi.

Rezultati ove analize, kako se navodi u njoj, pokazali su i da je direktno i indirektno, usled nemogućnosti da se godišnji odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, stvoren godišnji gubitak bruto dodate vrednosti u iznosu od 897,3 miliona evra što je nekih 2,1 odsto BDP-a iz 2018. godine.

________________________________________________