Фотомонтажа председнице српског РЕМ-а у нацистичкој униформи на њеном Телеграм каналу

Председница Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Оливера Зекић у нацистичкој униформи. Реч је о фотомонтажи, али самоиницијативно постављеној на Телеграм каналу као профилна фотографија.

– Ја сам то урадила из чисте провокације – одговорила је Зекић на питање Радија Слободна Европа (РСЕ) зашто је за личну фотографију поставила себе у нацистичкој СС униформи.

СС, односно такозвани „Јуришни одред“ првобитно је била елитна гарда Рајха и нацистичког вође Адолфа Хитлера.

Профилна фотографија Оливере Зекић на друштвеној мрежи Телеграм

– Као што знате ја волим да провоцирам. Могла сам да окачим и неке Кораксове и Петричићеве карикатуре које су много горе. То је фотомонтажа са Твитера и ја сам је окачила – изјавила је Зекић за РСЕ, помињући имена двојице познатих карикатуриста из Србије.

Додаје, такође да се није бавила тиме који је тип униформе у питању.

– То је неко други направио пре пар година на Твитеру – објашњава она.

Кроз Google имаге реверсе претрагу, РСЕ није успео да пронађе на интернету или друштвеној мрежи X (бивши Твитер) ову фотомонтажу са ликом Оливере Зекић.

Која је и чија униформа?

Интернет претрагом, може се закључити да је на оригиналној фотографији нациста Рајнхард Хајдрих.

Био је један од главних твораца „Коначног решења„, еуфемизма коришћеног за прогон и истребљење Јевреја из Европе током Другог светског рата.

Архив америчког Музеја холокауста у његовој биографији наводи да је Хајдрих био шеф Главне канцеларије за безбедност Рајха, СС-а и полицијске агенције које су биле најдиректније укључене у спровођење нацистичког плана убијања Јевреја у Европи.

Наводи се такође да је шеф СС-а Хајнрих Химлер  био толико импресиониран Хајдриховим идејама да га је у августу 1931. довео у СС и задужио да развије Службу безбедности.

До јануара 1933. СД под Хајдриховим руководством постала је најзначајнија обавештајна агенција у оквиру Нацистичке партије. За историчарку Бранку Прпу истицање симбола нацистичке Немачке спорно је „по свим линијама“, најпре због функције коју обавља Оливера Зекић.

– Сви они који носе нацистичке симболе из егзибиционистичких, политичких или било којих других разлога заправо реафирмишу те идеје – рекла је Прпа у разговору за РСЕ.

Она је истакла да симболи нацистичке Немачке „нису симболи са којима можете да парадирате ни у једној европској држави„.

– Зато што је нацизам сам по себи највећа траума европског континента, што је однео толики број живота и што је као идеологија ништила идеју човека и човечанства – додала је Прпа.

– Ја заиста мислим да је то апсолутно неприхватљиво – закључила је Прпа.

На то би, сматра, требало да реагује јавност и државни органи који су верификовали њену функцију у РЕМ-у.

Оспораван рад РЕМ-а

Регулаторно тело за електронске медије је независна организација која кроз законске регулативе треба да ради на унапређивању квалитета и разноврсности услуга електронских медија, доприноси очувању и заштити, развоју слободе мишљења и изражавања.

Регулатор је функционално и финансијски независан од државних органа и организација, пружалаца медијских услуга и оператора. За обављање послова из своје надлежности Регулатор је одговоран Скупштини Србије.

Рад РЕМ-а на челу са Зекићевом критикован је и од стране међународних институција. Приликом недавног усвајања сета медијских Закона Европска комисија (ЕК) између осталог саопштила је да очекује да медијски регулатор РЕМ „почне у потпуности да испуњава свој мандат“.

То није први пут да ЕК тражи да РЕМ поступа независно и складу са законом. Последњи пут се то догодило 2022. године у извештају Европске комисије о Србији, због кршења законских обавеза.

Са друге стране, Оливера Зекић, често је улазила у полемику са лидерима опозиционих странака који критикују њен рад. У једној таквој расправи испред седишта РЕМ-а у Београду критике опозиције оценила је као „чист фашизам“.

Истицање нацистичких симбола кривично дело у Србији

У Србији је од 2009. године на снази Закон о забрани неонацистичких или фашистичких манифестација и забрани употребе неонацистичких и фашистичких симбола.

Према Члану 3. тог закона, забрањена је „производња, умножавање, складиштење, презентација, величање или на било који други начин ширење пропагандног материјала, симбола или обележја којима се изазива, подстиче или шири мржња или нетрпељивост, пропагирају или оправдавају неонацистичке и фашистичке идеје и организације или се на други начин угрожава правни поредак“.

Казне за кршење овог закона су прекршајне и крећу се у распону од 5.000 до 50.000 динара (од 40 до 430 евра) за физичко лице, те од 100.000 до 1.000.000 динара (од 850 до 8.500 евра) за правно лице.

______________________________________________________________