Pregledi ograničeni na maksimalno 15 minuta

Kako bi postigli sve pacijente koji čekaju pred ordinacijama i ispunili propisanu kvotu, lekari u domovima zdravlja pregledaju obolele ne duže od 10 do 15 minuta, iako bi bar prvi pregled morao da traje i do pola sata. Mada pojedini zakazuju sve veći broj pregleda, jedva ih postižu, a pacijenti se smenjuju “kao na traci”, pa sumnjaju u dijagnostiku i dobijene terapije. Na klinikama je situacija tek zabrinjavajuća jer se termini kod određenih specijalista oslobađaju čak na pet minuta, što je premalo vremena i za najjednostavnije dijagnoze.

“Bila sam kod lekara u domu zdravlja i osećam se kao da sam izbačena iz ordinacije. Razgovor, sa pregledom i pisanjem recepta trajao je ukupno oko 10 minuta. Imam utisak da ništa nije urađeno kako treba. Samo mi je pogledala grlo, na brzinu poslušala pluća i to je to. Pitala sam doktorku zašto je sve tako ubrzano, a odgovorila mi je da su pregledi ograničeni, ne samo na opštoj praksi, već i u drugim službama, čak i na ginekologiji, jer samo tako mogu da postignu sve zakazane termine”, priča Zorana Popić (34), učiteljica iz Beograda.

Pregledi od pola sata i sat – nemoguća misija

Nažalost, obolelih je sve više, a u sezoni virusa, većina su hitni slučajevi, koji su prioritet, pa zakazane pacijente “osuđuju” na čekanje. Gorica Đokić, specijalista neurologije koja je i članica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, navodi za Nova.rs da lekari u domu zdravlja imaju propisanu kvotu koliko minimalno pregleda moraju da obave tokom jednog meseca, pa je otuda i njihovo trajanje znatno skraćeno.

“Kada broj pacijenata podele na sate koliko im traje radno vreme, to bude 10 do 15 minuta po obolelom, a ako neko u ordinaciji ostane malo duže, onda ostali pacijenti, koji su takođe zakazani, prave lom dok čekaju pred vratima, jer svako hoće u svoj termin. Na klinikama ne mogu da postignu da sve pacijente pregledaju po 30 minuta, kako bi trebalo, jer rade ambulantu, uporedo sa ležećim pacijentima”, priča za Nova.rs dr Gorica Đokić, specijalista neurologije i predsednica Gradske organizacije Beograda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prvi pregled se radi bez greške, ako traje sat vremena.

“Što se više zakazuje, to se vreme pregleda skraćuje, a količina administracije se povećava. Kad mi pacijent dođe prvi put na pregled, onda traje sat vremena. Nadležni u državnim ustanovama to ne odobravaju jer se tako ne postiže sav predviđeni posao i kvota, pa je to i jedan od razloga zašto sam prešla u privatnu praksu. Ono što ljudi ne znaju je da direktori zdravstvenih ustanova i njihovi ajtijevci, imaju mogućnost da menjaju broj termina. Za nekoga smanjuju broj termina, ali onda nekome drugom povećaju, dok ima i onih koji prođu bez ijednog termina u toku meseca“, kaže dr Đokić.

Nema lekara, a pacijenata pune čekaonice

Na klinikama međutim žure da oslobode što više termina, uprkos deficitu osoblja, pa izabrani lekari kažu da se kod pojedinih specijalista pregledi zakazuju i na pet minuta.

“Ima specijalista u bolnicama kod kojih je zakazivanje termina na pet minuta, recimo za urologe, što je van pameti. Nikome nije jasno kako tako kompleksan pregled može biti gotov u ovom roku. U domu zdravlja, pregled traje najviše 15 minuta, zavisno od simptoma i dijagnoze. Pacijenti moraju da dobiju onoliko vremena koliko je potrebno da bi se propisala prava terapija, međutim kad je mnogo njih zakazano, onda se stvaraju gužve, ljudi su nezadovoljni, hoće da budu primljeni u vreme kad su zakazani, a to je nemoguće”, priča za Nova.rs doktorka Opšte prakse u jednom domu zdravlja u centru Beograda, koja zbog rizika od gubitka mora ostati anonimna.

Malo je lekara, a mnogo pacijenata i zato jedva postižemo, naglašava ona.

“Lekari nemaju ni volju da rade za plate koje dobijaju, a koje su u odnosu na naše kolege u inostranstvu sramota. Prema Pravilniku izabrani lekar može da ima najmanje 1.600 pacijenata, ali nigde ne piše koliko maksimalno kartona sme da ima. Kad neki od nas imaju 2.000 ili 3.000 pacijenata, normalno je da nam treba više vremena za preglede. Pritisak na lekare je ogroman da imaju što više termina, ali potrebno je da sa pacijentom i razgovaramo i da napišemo izveštaj, uput, recepte, a sve to traži vreme. Izabrani lekar u domu zdravlja mora da ima minimum 20 minuta za svakog pacijenta”, objašnjava doktorka.

„Skraćeni“ pregled može biti opasan

Ipak, specijalistički pregled na klinici mora da traje duže od onog na opštoj medicini, minimum 30 minuta, u suprotnom lekar može da napravi grešku u dijagnozi, potom i u terapiji, a da posledice po pacijenta budu nesagledive.

“Nama je ostavljeno da sami odredimo koliko će pregled trajati, a u odnosu na broj pacijenata i naš drugi posao koji radimo u bolnici, to bude 15 do 20 minuta. Osim ambulante, na klinici radimo i operacije, a kod nas na ginekologiji i porođaje, tako da nije svo vreme podređeno pregledima. Pregledi koji traju pet minuta su skandal jer za to vreme ne može ni da se porazgovara sa pacijentom, a još manje da se postavi prava dijagnoza. To može biti jako opasno”, objašnjava dr Tatjana Vešović, načelnica Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo u Opštoj bolnici Vršac.

Na lekarima je, ističe ona, veliki pritisak, da što više termina oslobode, urade rekordan broj pregleda, da se pacijenti ne bi žalili na čekanje.

“Važno je da pacijent dobije pravu terapiju, a to može samo posle detaljnog pregleda, koji u većini slučajeva podrazumeva bar pola sata. Za jedan ginekološki pregled u domu zdravlja i na klinici potrebno je vreme da se pacijentkinja pripremi, skine, posle obuče, da se uradi i ultrazvuk. Nije ni svaki pregled isti, neko dođe samo da pokaže laboratorijske analize ili da dobije terapiju. U uređenim zemljama je pravilnikom propisano koliko svaki pregled mora da traje, ali kod nas to ne postoji”, kaže dr Vešović.

Podsetimo, poslednja istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pokazuju da u Srbiji trenutno radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceuta, a broj stanovnika na jednog lekara iznosi 339, dok na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata.