Za demokratski i radnički restart

Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost“ pozivaju svoje članove da izađu na predstojeće parlamentarne i loaklne izbore i “svojim glasom pokažu da žele da žive u društvu blagostanja, solidarnosti i bez diskriminacije”.

– Svesni smo da nema pristojnog života, poslova i zarada bez prava na čistu vodu, vazduh i zemlju, ali isto tako ni bez pristupa kvalitetnom obrazovanju, zdravstvu i javnim uslugama – ukazuje se u predizbornoj platformi UGS “Nezavisnost” https://nezavisnost.org/wp-content/uploads/2023/12/UGS-Nezavisnost-separati-objedinjeno.pdf

Kako se navodi u dokumentu, iako nema pouzdanog i trajnog političkog partnera, “Nezavisnost” mora jasno da formuliše zahteve kojim će članstvu i građanima nedvosmisleno da predstavi za šta se zalaže i šta očekuje od nove zakonodavne i izvršne vlasti.

– Kao članovi Evropske konfederacije sindikata, promovišemo socijalni dijalog kao jednu od osnovnih vrednosti Evropske unije i, baš kao što EKS poziva glasače da na aktuelnim evropskim izborima daju glas za ‘pravedniju i socijalniju Evropu’, tako i mi pozivamo naše članove da daju glas za isti cilj. Zajedno sa našim kolegama iz sindikata čije su zemlje u članstvu EU, prioritet dajemo: sigurnim radnim mestima i većim zaradama; jačanju kolektivnog pregovaranja, bezbednim i zdravim radnim mestima; jakoj industrijskoj politici i javnim službama; javnom novcu za socijalni napredak; obezbeđivanju pravedne tranzicije; borbi protiv socijalnog dampinga… – ističe se u predizbornoj poruci Sindikata „Nezavisnost“.

Ta reprezentativna sindikalna organizacija daje prioritet demokratiji i funkcionisanju demokratskih institucija i tržišta rada, novom radnom zakonodavstvu (Zakonu o radu), uspostavljanju sudova rada, poreskoj i penzionoj politici.  Za “Nezavisnost” su takođe prioriteti i javna preduzeća, komunalni sektor, sloboda medija i javni medijski servisi, kulturna politika, zdravstvo i socijalna zaštita, školstvo i obrazovna politiku, državna uprava i lokalna samouprava, pravosuđe i javna bezbednost, industrijska politika i poljoprivreda.

– Iako je ustavno definisana kao država zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi i podeli vlasti, Srbija je suočena sa brojnim ozbiljnim demokratskim deficitima – ističe se u ovoj sindikalnoj predizbornoj platformi i podseća da je prema izveštaju o stanju demokratije u svetu u 2022. (M REM Institut, Švedska) Srbija svrstana među autokratske sisteme, odnosno zemlje koje su doživele „slom demokratije“.

– Na izborima dolazi do manjeg ili većeg transfera moći. Za građanke i građane Srbije, njihove sindikate, organizacije i pokrete, nije u pitanju samo promena garniture na vlasti, na dnevnom redu su društvene promene -navodi se u dokumentu “Nezavisnosti”.

Naglašavajući da su tri ključna cilja: demokratija, socijalna pravda i društveno blagostanje, sindikat poručuje da “nema nikakvog demokratskog rešenja” bez makar minimalne izborne demokratije – fer i ravnopravnih izbora i slobodnih medija.

– Proces oslobađanja zarobljene države morao bi da znači, na prvom mestu, vraćanje realne moći na ustavom i zakonima predviđene adrese vlasti – navodi Sindikat “Nezavisnost” uz podsećanje da je prema Ustavu, Srbija definisana kao pravna, demokratska i socijalno odgovorna država i društvo sa snažnim predstavničkim institucijama i podelom vlasti koja uključuje nezavisno pravosuđe i balansiranje izvršne moći između Vlade i neposredno biranog Predsednika.

“Poziciju zaposlenih i autonomnih sindikata, u najvećoj meri, ograničava odsustvo ravnopravnog socijalnog dijaloga i širenje utiska da povećanja plata i penzija nisu rezultat borbe sindikata, već da nam vlast ‘poklanja’ naš novac“, ističe sindikat ukazujući na „potpuno višedecenijsko odsustvo političke volje da se uspostavi otvoren i slobodan dijalog između ravnopravnih socijalnih partnera”.

Sindikat ukazuje da “samo zdrav i funkcionalan rad Socijalno‑ekonomskog saveta Republike Srbije može voditi konstruktivnom i demokratskom društvenom dogovoru”.

“Nezavisnost” smatra da “restart prvo treba da obuhvati ‘proterivanje’ političkih partija iz prostora koji je nepartijski, navodeći tu prvenstveno pravosudnu vlast, medije, javna preduzeća, obrazovanje i kulturu. Takođe, “nužno je isključivanje uticaja na javne nabavke, rad nezavisnih kontrolnih i inspekcijskih organa, prostorno planiranje, raspolaganje budžetskim grantovima za subvencije, dodelu koncesija i druge poslove u javnom, ali i privatnom sektoru”.

Prema stavovima tog sindikata, “departizacija bi nužno uključivala i smanjenje partijskog monopola u političkom prostoru koji obuhvata otvoreni i uticajni parlament, nezavisno pravosuđe i odgovornost izvršne vlasti za kreiranje i rad državnog aparata i javnih službi”.

Ocenjuje se i da “službe bezbednosti predstavljaju ključne instrumente preko kojih se vrši dalje zarobljavanje drugih državnih institucija”, te da je u tim službama “koncentrisana nekontrolisana moć koju su političke partije rado koristile za ostvarivanje svojih obračuna i separatnih interesa”. Sindikat takođe smatra da je nužna i depolitizacija policije kako bi ona bila “servis građana, a ne ispostava režima”.

Ovi sindikalni stavovi o prioritetima “predstavljaju poziv na konstruktivan dijalog donosiocima odluka, jer za to imamo i kapacitet i dobru volju, ali ne i beskonačno strpljenje”, stoji u uvodu predizborne platforme Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” koji je potpisala predsednica Čedanka Andrić.