Prethodni članak
ČAČAK: Manja izlaznost, SNS i SPS za godinu dana ostali bez 2.000 glasova
Objavljeno 17/12/2023
Srpska napredna stranka osvojila je najviše glasova na republičkim izborima u Čačku, dok se koalicija “Srbija protiv nasilja“ nalazi na drugom mestu.
Prema nezvaničnim podacima iz izbornog štaba SNS, izlaznost u Čačku bila je 60,6 odsto ili 57.169 izašlih na izbore, što je manje u odnosu na prošlu godinu kada je glasalo 58.618 građana od upisanih 92.245 građana sa pravom glasa.
Pretočeno u glasove Čačani su glasali na sledeći način:
- SNS – 24.450 (44 odsto)
- Srbija protiv nasilja – 14.011 (25,2%)
- Nada za Srbiju – 3.714 (6,7%)
- Mi – Glas iz naroda – Nestorović – 3.696 (6,6%)
- Dveri – Zavetnici – 3.317 (6%)
- SPS – 3.254 (5,9%)
- Narodna stranka – 1.143 (2%)
- SRS – 702 (1,3%)
- Dobro jutro Radulović/Tadić – 621 (1,1%)
Najveći gubitnici izbora na lokalu su SPS i Dveri koji su izgubili po polovinu glasova u odnosu na prošlogodišnje izbore. SNS je osvojila skoro dve hiljade glasova više nego prošle, upravo onoliko koliko je narastao broj glasača na biračkom spisku u Čačku.
Generalno u zbiru, vladajuća koalicija u Čačku SNS i SPS, u manjku je za 2.000 glasova u odnosu na prošlu godinu. Sa druge strane, koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije prošle godine imala je 7.833 glasa, a danas skoro duplo više, a ako se uračunaju glasovi Narodne stranke onda i više nego duplo.
PROŠLA GODINA – PARLAMENTARNI IZBORI
Lista “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ – 22.687 glasova ili 38,7 odsto glasova.
Lista “Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije“ 7.833 glasa ili 13,36 odsto.
SPS je imao 7.076 glasova ili 12,07 odsto, a Patriotski blok Dveri – POKS 6.026 ili 10,28 odsto.
Glasalo je 58.618 od 92.245 upisanih u birački spisak, što je izlaznost od 63,55 odsto.
Podsetimo ove godine u Čačku je u birački spisak upisano čak 2.000 birača više – 94.357 građana.
О спасењу
Начелна истина узрока и последица
Мало је вероватно да ће се ускоро појавити нова идеја или лидер који ћа нас извести из ове ситуације безнађа.Приметно је повећање говора мржње, позивање на насиље и подстицање на чињење различитих недела.
Појединци очајници видно постају екстремисти спремни на све. Јесу ли они криви? Још не. Али смо сви као друштво криви зато што органи за спровођење законна на време нису предузели законске мере, а политичари решавали друштвене и социјалне девијације да не дође до оволике акумулације гнева у народу. Па ко је за то крив? Неравно прво црква која брине о душевном здрављу народа а затим влест која је дозволила деценијски хаос на политичкој,социјалној, класној и друштвеној сцени, занемарујуће друштвене девијације још од почетка владавине Слободана Милошевића! Од тада нама је све било дозвољено али се тек сад види да нам није све од користи.
ЧИЊЕНИЦА објективне стварности – Ми живимо историјски крај јене епохе
Да је тридесетогодишње страдање нашег народа неидрживо то свима постаје јасно и убедљиво.Бог нам се нити скрива нити открива, Он нам само знаке шаље, е да ли ћемо те смболе правилно протумачити и разумети зависи од нас самих. Они који јасно виде оно што ретко ко друго види: је да ми ограничени људи не можемо до краја сагледати истину па како време пролази све више тонемо у безнађе и пропаст.Политичари не могу сагледати сву трагедију јер се они баве овоземаљским прблемима. Нихов задатак је овде на земњи да нахране народ. Друга страна имагинарне истине је да свешенство преузме одговорност и судбину напаћеног народа и да га баш црква избави из овоземаљског пакла страдања. То је једини пут нашег спасења! То је последња нада да се нешто, уз Божију вољу може променити, јер политичари овакво стање не могу мењати.