Tekeriš 2015.

Поводом 101. годишњице Битке на Церу, у прошлу среду, на Преображење, код Спомен-костурнице у крупањском селу Текеришу, одржан је комеморативни скуп који су организовали Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Скупштина општине Лозница. Служењем парастоса, полагањем ловорових венаца, и прикладним уметничким програмом, одата је пошта јунацима и херојима са Цера и Иверка, али и недужним цивилним жртвама са подручја Поцерине и Јадра.

Преко валовитих предела и плодореда који раздвајају благу текеришку узвисину и модри Цер разлегала се громогласна реч неколицине говорника, драмских уметника и оперских певача. Кратки и етернални епитаф  ВАША  ДЕЛА  СУ  БЕСМРТНА  , који је главно слово на монументу и који је читљив и издалека, добијао је у уприличеним говорима те вокалним извођењима своју фактографску и духовну интерпретацију и потврду.

Свима који су слушали говор Јована Тодоровића, председника Скупштине општине Лозница, задуго ће у слуху и духу одзвањати оштро срезане патриотске реченице. Он се, кроз војно-историјске податке осврнуо на драматично четвородневље Церске операције у којем су борци Друге армије Српске војске, под командом – тада генерала – Војводе Степана–Степе Степановића, извојевали бриљантну победу над бројчано и технички вишетруко надмоћнијим непријатељем. (Била је то прва већа битка коју су савезници у Великом рату добили у сукобљавањима са армијама Централних сила.) Планови гласовитог аустроугарског војсковође Оскара Поћорека пали су тада у воду, а војска му се, под налетом српских јунака и хероја, у паничном бекству сјурила у студену Дрину. Највећи терет битке поднели су припадници Степине Комбиноване дивизије. Најдраматичнији бејаху бојовни узлети на Косанин град и на коту Тројан. Они су изведени по цену великих жртава у српским редовима. Непријатељ је, међутим, имао знатно веће губитке (у четири дана битке – од 15. до 19. августа – из редова Друге армије Српске војске избачено је преко шеснаест хиљада бораца, док је у агресорским редовима из строја избачено 25 000 војника). У августу 1914, Аустроугари су починили мноштва свирепих злочинстава над цивилним становништвом Поцерине, Јадра, Мачве.

Око хиљаду и три стотине стараца, жена и деце на најбестијалнији начин је растављено од живота у том страхотном пировању освајача. Швајцарски криминолог др Арчибалд Рајс је, на основу личних форензичких увида на терену, о тим злоделима Аустроугара обавештавао европску и светску јавност и тиме скретао пажњу на ратне страхоте које подноси малена и слободољубива Србија. У свом говору Тодоровић је јетко констатовао да су велике силе током читавог ХХ века од Србије тражиле оно што ниједна држава при здравој памети није у стању да прихвати. Нажалост, у том погледу се ништа променило није све до данашњих дана, констатовао је он.

Подно текеришког монумента венце су положили представници државе Србије, Војске, горепоменутог министарства, а затим и делегације из  неколико српских градова. Ловоров венац је приложила и делегација чачанског друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Братислав Јевтовић

_________________________________________________________________________