Osuđen za ubistvo Tatona, pa pušten da preuzme tribinu

Prema tvrdnjama lidera opozicije, u eskalaciji nasilja na platou ispred Starog dvora u nedelju uveče, tokom protesta koalicije Srbija protiv nasilja, učestvovala je navijačka grupa Đorđa Prelića, koji je osuđen za učešće u ubistvu francuskog državljanina Brisa Tatona u septembru 2009. godine, pre fudbalske utakmice Partizan – Tuluz.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio da je Prelićeva grupa izazivala nemire i pokušavala nasilan upad u Skupštinu grada Beograda, pa precizirao da su njeni pripadnici vadili kocke i gađali zgradu. U istoj izjavi Đilas je tvrdio i da je predsednik privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić, sa pripadnicima ove grupe „u Skadarliji slavio izbornu pobedu”.

Šapić je potom demantovao da je sa Prelićem slavio pobedu na izborima i dodao da je „Đilas počeo patološki i bezočno da laže“. Dodao je i da Prelića nikada nije video, kao i da deset godina nije posetio ni jedan ugostiteljski objekat.

Da li je Šapić video Prelića, za sada ostaje nepoznato, ali ono što jeste poznato je to da je nekadašnji vođa navijačke grupe Alkatraz pušten na uslovnu slobodu skoro dve godine pre isteka desetogodišnje kazne. U drugom postupku, koji se vodio protiv njega, za napad na policajce, Više tužilaštvo u Beogradu je odustalo od daljeg gonjenja.

Grupa Alkatraz je kontrolisala tribine Partizanovog stadiona  do hapšenja zbog ubistva francuskog navijača Tatona, a u godinama nakon toga naročito od 2013, tribinu su preuzeli Janjičari, koji su kasnije preimenovani u Principe, pod vođstvom sada ubijenog Aleksandra Stankovića – Saleta Mutavog i Veljka Belivuka – Velje Nevolje.

Odluke o puštanju Prelića i odustajanju od krivičnog gonjenja neobično prate dešavanja na južnoj tribini koja nema vođstvo od hapšenja Belivukove grupe 4. februara 2021. Zanimljivo je da su se tada na društvenim mrežama pojavile fotografije tek oslobođenog Prelića, koji se odmah po izlasku iz zatvora u Sremskoj Mitrovici video sa preostalim neuhapšenim pripadnicima Principa (Belivukove grupe).

To viđenje nije sprečilo ni to što je 1. novembra 2019. ubijen Prelićev kum Ljubomir Marković – Kića (37), koji je takođe bio osuđen za ubistvo Tatona. NIN je ovom slučaju posao 2021. godine kada je od Višeg suda u Beogradu zatražio odluke o zahtevu za puštanje Prelića na uslovnu slobodu i odustajanju od njegovog krivičnog gonjenja.

Sud odbio uslovni otpust, ali…

Viši sud je 3. juna 2021. doneo odluku da odbije zahtev Prelićeve odbrane da ga pusti na uslovnu slobodu. U tom rešenju se konstatuje da je zatvor u Sremskoj Mitrovici poslao izveštaj da se Prelić dobro vlada i da je napredovao do maksimalne kategorije za zatvorenike, ali se konstatuje da se na zakazanom ročištu nisu pojavili uredno pozvani predstavnici tužilaštva i zatvora. Veće Višeg suda u rešenju kojim je odbilo zahtev za uslovni otpust, konstatuje da je Prelić ranije osuđivan i da se protiv njega vodi još jedan postupak za nasilničko ponašanje. Odluku o odbijanju zahteva odbrane Veće Višeg suda obrazložilo je ovako:

„Ne može se izvesno zaključiti da je svrha kažnjavanja postignuta, niti da je proces resocijalizacije okončan, jer se samo navodi da osuđenom treba usloviti preostali deo kazne ukoliko krivični postupak koji se vodi protiv njega ne predstavlja smetnju.“

Tu nastupa Više tužilaštvo u Beogradu, koje 17.  juna 2021. posle skoro 12 godina postupka odustaje od daljeg krivičnog gonjenja Prelića, kao i Aleksandra Vavića i Vladimira Maljkovića, takođe vođa Alkatraza. Njima trojici se sudilo po optužnici za nasilničko ponašanje pod sumnjom da su, kao vođe navijača Partizana, 30. avgusta 2009. na stadionu FK Partizan posle utakmice sa Hajdukom iz Kule fizički napali pripadnike Žandarmerije koji su prethodno uhapsili jednog navijača. Prema navodima optužnice, Maljković je ošamario komandira, a Vavić i Prelić su šutirali štitove drugih pripadnika Žandarmerije.

Nakon odluke tužilaštva o odustajanju, Veće Apelacionog suda je 30. juna 2021. preinačilo odluku Veća Višeg suda i prihvatilo žalbe odbrane Prelića da se pusti na uslovnu slobodu. Apelaciono veće je zaključilo da se „osnovano može očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće učiniti novo krivično delo i da je do sada izvršenom kaznom postignuta svrha kažnjavanja“. Prihvaćenu žalbu Apelacionom sudu je podneo advokat Nemanja Vasiljević, koji je radio u advokatskoj kancelariji nekadašnjeg šefa BIA Aleksandra Đorđevića sa kojim je radila i advokatica Vesna Lončar, supruga ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Osuđen na 35 godina, pa Apelacioni sud smanjio na 15

Podsetimo, prvom presudom Prelić je 2011, dok je bio u bekstvu, osuđen na 35 godina zatvora kao organizator napada na Tatona. Tu kaznu je umanjio Apelacioni sud i pravosnažno ga osudio na 15 godina. Nakon hapšenja Prelića u Španiji i izručenja Srbiji 2014, Viši sud mu je odobrio ponavljanje suđenja i osudio ga 2017. na 12 godina, ali je Apelacioni sud smanjio i tu kaznu i konačno ga osudio na 10 godina. U zatvoru je proveo više od osam godina, računajući i godinu i po dana ekstradicionog pritvora u Španiji. Kazna za ubistvo Tatona mu je isticala 1. marta 2023. Bris Taton je brutalno prebijen 17. septembra 2009. u centru Beograda, uoči utakmice fudbalera Partizana i francuskog Tuluza.

Njega je napala grupa huligana dok je sedeo sa prijateljima u kafiću u centru grada. Preminuo je 12 dana kasnije od zadobijenih teških povreda. Na spisku nekadašnjeg republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića, kojim je tražena 2009. zabrana nasilničkih i ekstremnih grupa navijača, bio je i Alkatraz. U zahtevu za zabranu navedeno je bilo više primera krivičnih dela koje su počinili pripadnici Alkatraza, a kao vođe su označeni Vavić i Maljković, protiv kojih je sada zajedno sa Prelićem obustavljeno krivično gonjenje za napad na policajce.

Ustavni sud je marta 2011. odbio da zabrani ove navijačke grupe uz obrazloženje da te grupe nisu zvanično registrovane. Protiv Prelića je do ubistva Tatona bilo podneto više od 20 krivičnih prijava za razna krivična dela, ali je i pored toga bio slobodan građanin. Prema istraživanju Insajdera, Prelić je bio okrivljen za prodaju opojnih droga, pa je presudom Okružnog suda osuđen na šest meseci zatvora.

Protiv Prelića policija je ranije podnela više krivičnih prijava i to za dela: nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih naprava, sprečavanje službenog lica u obavljanju dužnosti, neovlašćeno posedovanje, izrada, razmena i stavljanje u promet vatrenog oružja i municije, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivično delo teške krađe. Za sada je osuđen zbog ubistva Tatona i drogu. Kada je pobegao iz zemlje posle ubistva Tatona, tadašnji ministar policije Ivica Dačić obavestio je javnost da je u pitanju jedan od poznatijih narko-dilera.

Ono što je još 2021. izazivalo brigu jeste da li se ovim ustupkom Višeg tužilaštva – odustajanjem od krivičnog gonjenja trojice ozloglašenih vođa huligana, Prelića, Vavića i Miljkovića, čija su imena punila stupce crne hronike i to u postupku za napad na policajce – stvara prostor za novu grupu sličnu Principima. A sada da li je dug došao na naplatu.

NIN