Put do Tirane i Bara deo evropske mreže

Predstavnici više od 30 vlada evropskih zemalja razgovaraće u četvrtak u Beču o budućnosti Balkana, a jedna od tema biće i finansiranje infrastrukturnih projekata u koje odnedavno ulaze i glavne saobraćajnice u Srbiji, autoputevi, luke i aerodrom.

Beogradska i novosadska luka, kao i Koridor 10 i Aerodrom „Nikola Tesla“ deo su osnovne transportne mreže Zapadnog Balkana koje su prvi put i zvanično postale deo evropske transportne mreže. Međutim, osim njih, na predlog Srbije, deo evropske transportne mreže ubuduće će činiti i drumska i železnička „ruta 4“ koja od Vršca, vodi preko Beograda do Podgorice i Bara i „ruta 7“, koja povezuje Niš i Tiranu.

U širu, postojeću sveobuhvatnu mrežu EU i Zapadnog Balkana, uvršćeni su i pravci koje je Srbija dodatno kandidovala. Reč je o putu Novi Sad-Ruma, koji bi preko Šapca i Loznice povezao Koridor X i Koridor V u BiH i dve postojeće železničke linije – pruga Lapovo-Kraljevo, kojom će se uspostaviti direktna veza sa Koridorom 10 na severu i pruga Niš-Doljevac-Priština, koja povezuje Koridor VIII i Koridor X.

Uključivanje srpske infrastrukture u evropsku transportnu mrežu, kako tvrde u Ministarstvu saobraćaja, otvorilo je mogućnosti za zajedničke projekte, kao i nove opcije za finansiranje. Kako je za Danas najavila Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja, građevine i infrastrukture, na Samitu u Beču, bi trebalo da bude saopšteno da su svi koridori, putevi i železnice, koje je Srbija zajedno sa drugim zemljama u regionu predložila, ušli u evropsku transportnu mrežu, odnosno da je EU prihvatila „naše projekte kao prioritetne“.

U EU, sektor transporta vide kao pokretač razvoja regiona i zato je ovaj sektor važan za povezivanje unutar regiona, ali i za uključivanje u zajedničko tržište EU, napominju u Ministarstvu saobraćaja.

Sastanak premijera Zapadnog Balkana u četvrtak je samo nastavak onog koji je pre tačno godinu dana održan u Berlinu, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel. Ovoga puta razgovaraće se o konkretnim projektima koji se nalaze na definisanoj Osnovnoj mreži ovog regiona a koji su spremni za realizaciju u narednom petogodišnjem periodu. Deo ovih infrastrukturnih projekata, pre svega tehnički i dokumentaciono biće finansirani sredstvima iz EU fondova namenjenih zemljama Zapadnog Balkana. Nakon ovog u Beču, predstavnici vlada bi trebalo na ovu temu da se sastanu i naredne godine u Parizu i 2017. u Rimu.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je nedavno da je EK zainteresovana da finansijski podrži izgradnju železničke pruge Niš-Brestovac na Koridoru 10, kao i izgradnju intermodalnog terminala u Beogradu, ali i za druge srednjoročne investicije, poput gasovoda između Bugarske i Srbije. Han je napomenuo da je Evropska komisija već istražila načine za pružanje podrške određenom broju projekata sredstvima EU, ali da želi da bude sigurna da su, pre pružanja podrške prioritetnim investicijama, problemi eksproprijacije rešeni ili u odmakloj fazi.

Tri ključna koridora

Evropska komisija je nedavno na sastanku ministara transporta u Rigi predstavila tri koridora na Balkanu koji povezuju zemlje EU i Zapadni Balkan.

1. Mediteranski koridor

Rijeka – Zagreb – Beograd/Sarajevo – Ploče

Rijeka – Ploče – Bar – Tirana/Drač – Igoumenitsa

2. Srednjoistočni koridor

Budimpešta – Beograd – Podgorica – Bar

Beograd – Priština/Niš – (Kumanovo) – Skoplje – Solun

3. Rajna-Dunav koridor

Vukovar – Novi Sad – Beograd- Drobeta – Turnu Severin/Brčko – Sisak

Danas