Danas je Božić: Evo šta su narodni običaji

Pravoslavni vernici danas slave Božić, dan kada se rodio Isus Hrist.

Tokom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, zaboravite na “dobar dan ” i doviđenja”  već sve pozdravljajte rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”. Otpozdrav na ove reči je: “Vaistinu se rodi”. Ovaj način pozdravljanja, ako niste znali, treba koristiti sve do Bogojavljenja, 19. januara.

Na Božić se ujutru odlazi u crkvu gde se dobija pričest posle posta koji je trajao 40 dana, a koji je imao za cilj duhovno i fizičko pročišćenje.

Iako su vernici na Badnje veče u ponoć prisustvovali paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, običaj je i da svaka porodica ponaosob isto uradi u svojoj kući.

Badnjak u kući treba da pali takozvani položajnik, odnosno muška osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru prešla kućni prag. Iako položajnik treba da bude slučajan gost, nije nepravilno i ako se njegov dolazak unapred dogovori. Položajnik je načešće prvi komšija.

Običaj je da položajnik dok gori badnjak priča: “koliko varnica – toliko parica”, čime porodici kuće u koju je došao želi blagostanje i sreću cele sledeće godine.

Za Božić domaćice treba da umese pogaču koja se naziva česnica. Običaji nalažu da se česnica mesi ujutru na Božić i nipošto se ne sme praviti unapred na Badnji dan!

Naziv česnica potiče od reči “čest”, koja je stara reč za “deo”, “komad”. Ovaj naziv označava to što se česnica za ručak lomi, odnosno svako od ukućana sam treba da odlomi deo koliki hoće. Ovim običajem se članovi porodice uče skromnosti jer ne smeju da otkinu veći deo, pa tako nekog drugog ostave bez njegovog dela.

Na Božić postoji i verovanje da mladići treba da poklone jabuku devojci koja im se sviđa. Ako devojka prihvati jabuku, onda će sigurno biti njegova u toku naredne godine.

Posle Božićnog ručka deca idu u korinđenje, običaj koji je naročito rasprostranjen u Vojvodini. Deca u korinđenju idu od kuće do kuće u kraju s kojim žive i dužna su da otpevaju jednu Božićnu pesmu, čime domaćinu nameću obavezu da im za to plati u kolačima ili nekim drugim darovima.

Ako domaćin ne plati, veruje se da će mu cele godine “naopako ići”.

Oni kojima decu dođu da korinđe (traže) ne smeju nipošto da ih puste da odu praznih ruku. Deca prema običaju čak imaju pravo da izvoljevaju drugi poklon, ako im se prvi koji im je namenjen ne svidi.

Pre Drugog svetskog rata bio je običaj da se deci isključivo na Božić daju pokloni koje im donosi Božić Bata.

Božić Bata je pravoslavni pandan Deda Mrazu (Svetom Nikoli).

Naziv je izveden iz reći “batati” (lupati, udarati). U doslovnom značenju Božić Bata se može tumačiti kao Božić lupa na vrata, dolazi, pravi buku…

Među italijanskim hrišćanima običaj je nekada bio da poklone donosi Bobo Natale, a među francuskim La Befan, sve dok jedna velika kompanija nije izmislila Deda Mraza i lansirala ga na tržište dvadesetog veka.