Izneverene nade radnika u Srbiji da im bude bolje
Prema indeksu poštovanja kolektivnih prava radnika Srbija je pretežno u društvu afričkih i azijskih država, a tu su i Rumunija, Severna Makedonija i Mađarska, izjavio je Jovan Protić, koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju u razgovoru za portal Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.
– Stanje u oblasti radnih prava u Srbiji je generalno loše. Jedan od razloga za to je sporost u donošenju novih i nedoslednost u sprovođenju postojećih zakona, u čemu svoju ulogu i odgovornost imaju kako država, tako i sindikati. Ima tu mnogo primera za nesnalaženje u odnosu na promene zakona i njihovo prilagođavanje novim lokalnim i globalnim izazovima – kazao je Protić.
Za ilustraciju „nesnalaženja“ naveo je situaciju „u kojoj su sindikati, maltene, slavili činjenicu što 2014. nisu u Zakon o radu unete odredbe o regulisanju rada privatnih agencija za zapošljavanje“. Mislilo se tada, kaže Protić, da ako to ne bude u zakonu, neće se ni desiti, što svakako nije bio slučaj, „a dodatni je apsurd bio što je Srbija godinama pre toga ratifikovala Konvenciju 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje, te je tek nakon nekoliko godina regulisana ova sfera angažovanja radne snage posebnim zakonom“.
Govoreći o uzrocima dugogodišnjeg tavorenja Srbije u oblasti radnih prava koordinator MOR-a je ocenio da se loše stanje nastavlja zaostacima u regulisanju novih, a povećanih oblika rada.
– Takav trend u svetu i kod nas se naročito pojačao od pandemije, pa se sada sve više govori i brine o neformalnim radnicima, koji su dotad bili najnevidljiviji. To je praktično rad ‘na crno’, bez ugovora, a u svetu je reč o oko dve milijarde ljudi, gotovo dve trećine od ukupnog broja radnika. Veliki je izazov kako takve ljude, pa i ovde u Srbiji, privoleti da makar počnu da odvajaju sebi na neki način, koliko mogu, sredstva za starost ili da postepeno izađu iz zone neformalnog rada.
Protić je podsetio da je prema indeksu poštovanja kolektivnih prava Međunarodna konfederacija sindikata sve države podelila na pet grupa, i da je Srbija u pretposlednjoj, četvrtoj kategoriji država u kojima postoji sistematsko kršenje prava radnika, kako kod privatnih poslodavaca, tako i u javnom sektoru.
– Dakle, decenijske nade sveta rada u našoj državi da im bude bolje, nisu nimalo ostvarene, naprotiv. Tako smo i dalje pretežno u društvu afričkih i azijskih država. Međutim, tu su i okolne zemlje – Rumunija, Severna Makedonija, Mađarska i Grčka. Crna Gora je iz druge kategorije pala u treću, dok su ostale države regiona zadržale ocene iz 2022. godine i uglavnom se nalaze u trećoj kategoriji, što znači da je u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj stanje značajno bolje, dok je u Hrvatskoj, koja je u drugoj kategoriji, ono mnogo bolje.
Protić je naveo da je Međunarodna organizacija rada nedavno saopštila svoju prognozu da se u 2024. očekuje rast nezaposlenosti u svetu.
– Predviđa se da će u ovoj godini broj nezaposlenih porasti za dva miliona, što će podići i stopu nezaposlenosti. Broj radnika koji žive u ekstremnom siromaštvu i zarađuju manje od 2,15 američkih dolara dnevno porastao je za oko milion tokom prošle godine, a broj radnika koji žive u umerenom siromaštvu i zarađuju manje od 3,65 dolara dnevno, iste godine porastao je za 8,4 miliona. I dalje postoji velika razlika između zemalja sa višim i nižim prihodima.
Govoreći o perspektivama sveta rada u Srbiji koordinator MOR-a je rekao da će veliki izazov, pored platformske ekonomije, biti integracija migrantskih radnika, pored ostalog i zato što se u Srbiji i regionu težilo da se oni umesto po zakonu o radu stave pod poseban pravni režim.
– Sada se revidira Zakon o zapošljavanju stranaca, olakšavaju se pravila za ulazak na tržište rada, što će sigurno voditi ka brojčanom rastu zastupljenosti pripadnika te radne snage, koje bi trebalo nekako ‘pokriti’ i organizovati, čak i kao sindikalno članstvo, ali se ne vidi kako će se to raditi – rekao je Jovan Protić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.
Izvor: UGS Nezavisnost
________________________________________________
ИЗНЕВЕРЕНЕ НАДЕ РАДНИКА-шта ово значи? као да радник чека бинго па се нада.
Ј….о смо народ кој трпи бахате лопове од шефова и незна да каже сто.Немамо другу државу.
Радник нема никаква права и то није од јуче или данас,деценијама.Нас нема ко да штити. А требало би да имамо законе прво да укроте руководеће кадрове који не иду док се не обогате а при том имају сва права, баш да то раде зато и раде.
Радник нема никаква права,нити у приватном нити у државном сектору.
Да се позабавимо са државним сектором. Ту владају шефови силни.Понизно мораш да се понашаш, многи су склони да понижавају запосленог и иду до самог злостављања.
Коме да се жалиш? никоме! Суд је корумпиран и од адвоката ко покуша добићеш савет неможеш му ништа. Ако тужиш потписао си себи да ћеш изгубити и тим насилницима платити оштету, како је било случајева.
Ми немамо закон па ко ће да нас штити. Синдикат!
Председници синдиката су у дилу са шефовима они примају 12% надокнаду живе ко бубрег у лоју јер наравно имају још бенефита а радника нек се шиша сам.
Шта овај господин прча. Има ли конкртно да каже шта је допринео у побољшању радничких права, и он прима финансијске надокнаде,сви они користе положај,функцију,ово је изашао у јавност са срамотом и њиховом и државном како ништа не ваља у држави.
Синдикат је покриће како би слободно шефови харали.
Радник нема право да каже своје проблеме састанаксиндиката не постоји.
Синдикат чине председник синдиката и још три члана и они одлучују о свему. Наравно радник нити се дозвољава да се чује нити га ко чује.
Шефови у овој држави по закону одлучују о свему са потпуним овлашћењема.
_И кад је тако шта да радник очекује.
Па питање за овог господина, који износи неке податке шта радник да очекује и да ли треба да се мењају закони, некада се радник надао тринаестој плати а данас се нада да оде један дан кући а да не добије стрес од бахатих шефова.
Радник је роб захваљујући држави, законима,синдикатима, и горе се према раднику понашају него да су њихове приватне фирме.