Prema istraživanju kompanije “Fortune Business Insights” čitavo tržište AI tehnologija završilo je 2022. godinu sa procenjenom vrednosti od oko 428 milijardi dolara. Ista istraživačka kuća navodi da bi 2023. godinu to tržište moglo da završi sa težinom od 515 milijardi dolara, a da će do kraja ove decenije, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 21,6 odsto, njegova vrednost prebaciti 2 triliona dolara.

Gipkost ove tehnologije, tj. mogućnost njene primene je skoro apsolutna. Industrije, neke godinama, a neke tek od skora koriste ovu tehnologiju, a među najslikovitijim primerima sektora koji ubiru plodove veštačke inteligencije su: biznis i finansije, mediji, marketing, medicina, umetnost, proizvodnja…

Upotreba AI u medicini usmerena je uglavnom na tri oblasti: dijagnostifikovanje bolesti, brigu o pacijentima, optimizaciju kliničkih istraživanja, ali i u kontroli kvaliteta podataka o pacijentima, proceni rizika kod pacijenata, profilisanju istih… Za sve ovo koriste se algoritmi zasnovani na mašinskom učenju, i oni imaju mogućnost da preliminarnu dijagnozu ili rešenje problema pacijenta “izbace” za manje od sekundu.

Stoga, AI se u domenu zdravstva uspostavlja kao nova norma. Prilog tome je i činjenica da su predikcije bolesti i analize pacijenata i procesa, daleko precizniji od pojedinačnih ljudi ili čak konzorcijuma lekara.

Analitičari Centra za istraživanje ekonomskih politika (CEPR), navode podatak da korišćenje AI tehnologija u medicini godišnje može da uštedi oko 5 do 10 odsto troškova u ovom sektoru, što mu dođe između 200 i 360 milijardi dolara godišnje. Analitičari Morgan Stenlija kažu da će se do 2024. duplirati trošenje na razvoj ovih tehnologija, sa 5,7 odsto godišnjeg budžeta zdravstvenih institucija i kompanija, na oko 10,5 odsto 2024. godine.

Ipak, kako za NIN objašnjava Marko Topalović, osnivač jednog med-tech startapa u Belgiji, koji koristi AI za dijagnostifikovanje plućnih bolesti i za praćenje pacijenata sa plućnim oboljenjima van bolnice, ideja koja stoji iza upotrebe AI u zdravstvu nije bila nadmetanje doktora i tehnologije, već njihova saradnja.

Na primer, ove godine je objavljen rad u kojem je učestvovalo 62 doktora iz Belgije, Velike Britanije, Holandije, Francuske i Italije, koji pokazuje da su doktori značajno bolje i brže detektovali plućna oboljenja koristeći našu tehnologiju u odnosu na one koji nisu koristili… U još jednoj studiji iz Austrije i Švajcarske pokazano je da doktori i AI zajedno mogu da detektuju retke bolesti, poput intersticijske bolesti pluća, čak 70% efikasnije nego bez pomoći tehnologije. Kod ovakvih bolesti to je izuzetno bitno,
jer dijagnostika standardnim putevima traje 2 do 3 godine, a pacijent ima lošu prognozu za preživljavanje,objašnjava Topalović.

Topalović, odgovarajući na pitanje gde u budućnosti još vidi AI tehnologije u medicini ističe da pored dijagnostičke podrške i medicinskog slikanja, AI će se pojaviti i u domenu personalizacije planova lečenja, otkrivanja i razvoja lekova, kao i dalji razvoj robota za operacije.

Aleksa Gordić, tvorac YugoGPT za NIN: Definisani su dalji koraci za jezički model na srpskom jeziku

Aleksa Gordić, svetski priznati stručnjak za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju, pokrenuo je projekat YugoGPT, koji je osvojio pažnju hiljada korisnika.

Gordić je nakon impresivne karijere u kompanijama poput Majkrosofta i Gugla odlučio da iskoristiti svoje bogato iskustvo kako bi stvorio jezički model zasnovan na veštačkoj inteligenciji, a prilagođen govornom području bivše Jugoslavije.

Uoči nove godine lansiran je generativni AI „YugoGPT“ prvi LLM (large language model) za naše govorno područje. Za jako kratko vreme, ovaj domaći rival „ChatGPT-u“ privukao je više hiljada korisnika, a kako je za NIN podelio njegov tvorac, Aleksa Gordić, dalji koraci za njega i njegov jezički model su uveliko definisani.

Gordić, koji je na svetskoj AI sceni dobro poznat, ali ne i u domaćoj javnosti, kaže da se za ovaj impresivan potez (samostalno kreiranje LLM-a za naše govorno područje) odlučio iz više razloga.

– Jedan je društvene, drugi praktične prirode: mi želimo modele sa lokalnim vrednostima i kulturom. Ako pitate ChatGPT, „kako da platim porez ove godine, on će automatski pretpostaviti da vas interesuju porezi u SAD. Drugi je, recimo, činjenica da mnoge kompanije nisu komforne sa slanjem podataka na 3rd party američke API-e zbog bezbednosti i privatnosti podataka. Oni žele da „vrte“ LLM-ove na svojim kompjuterima, objašnjava on.

Kako napominje, treća klasa razloga za stvaranje „YugoGPT“ je tehnička, tj. kada imate pristup paramterima koji opisuju model, imate daleko veću kontrolu nad time šta taj model može da uradi.

– Možete da ga kvantizujete i time ga napravite manjim. Možete da ga dodatno istrenirate na vašim privatnim podacima i naravite od njega eksperta za recimo, pomenute poreze. Fleksibilniji ste da ga kontrolišete šta ovaj model vama vraća kao rezultat, kaže Gordić.

Sam pribavio hardver, sam trenirao „YugoGPT“

Kako objašnjava, veći deo posla je obavio sam: sam je pribavio neophodan hardver kako bi pokrenuo program, a u treniranju mu je pomogao jedan istraživač iz komšiluka.

– Zbog moje reputacije i konkecija u AI svetu, samo na socijalnim platformama me prati preko 160.000 ljudi, nekoliko AI kompanija se ponudilo da me sponzorišu, pa sam tako dobio 16 grafičkih kartica na korišćenje od kompanije Together AI. Zauzvrat oni dobijaju jednog „power user-a“ poput mene koji može da im da razne savete kako da unaprede svoje sisteme i dobijaju organski marketing za svoje usluge, kaže on.

Što se treniranja samog modela tiče, oko podataka mu je pomogao istaknuti hrvatski istraživač Nikola Ljubešić, te je on sam morao da uradi minimalnu obradu jer Ljubešić godinama sakuplja podatke.

– Model koji sam koristio kao početnu tačku je Mistral 7B model. Razlog što sam ovo morao da uradim, umesto da treniram LLM ispočetka, je što na celom internetu ne postoji dovoljno podataka na jezicima koje sam koristio. Da se istrenira deo koji je optimalan potrebno je najmanje 140 milijardi podataka, a idealno preko bilion da bi se dobio zadovoljavajuć kvalitet.

Odgovarajući na pitanje kako se „YugoGPT“ poredi sa ChatGPT-jem ističe da su glavne prednosti, mogućnost da ovaj model naučimo našoj kulturi i vrednostima, bezbednost i privatnost podataka, veća efikasnost…

Dok sa druge strane ističe da je glavna mana to što je jako teško dostići kvalitet LLM-a koji ima kompanija koja vredi milijarde dolara, poput OpenAI i koja se ovim poslom bavi skoro deceniju.

– Ali ne i nemoguće, sa pravim resursima mislim da mogu ovo da izvedem“, ističe.

Kako Gordić dodaje, nedavno je osnovao i jedan startap Runa AI, gde planira da pomaže kompanijama i državama da rešavaju široku paletu problema koji su rešivi sa ovim jezičkim modelima na jezicima koji su njima bitni, ne samo na engleskom.

Konkretno, on nabraja sledeće probleme: Ispravljanje gramatike, prebacivanje iz ijekavice u ekavicu i obrnuto, zatim prepravku postojećeg teksta (da služi kao asistent za pisanje i generisanje sadržaja), pravljenje sažetka nekog dužeg teksta i pretraga svih internih dokumenata.

– Logičan prvi korak za mene kao nekoga ko potiče iz Srbije je bilo da adresiram probleme regiona, nakon toga idemo i na druga tržišta, najavljuje Gordić, koji kaže da je prvi sledeći korak nova iteracija, dosta moćnija, ovog modela za šta je neophodna značajna količina novca zarad pravljenja super-kompjutera, privlačenja AI talenata itd.

Kako kaže, da bi kompanije, srednja i mala preduzeća ili startapi mogli da iskorsite “Yugo GPT” u svoju korist pre svega moraju da po jedan imaju pristup relativno velikom broju grafičkih kartica i pod dva imaju talenat koji se razume u ovu tehnologiju.

– Druga opcija je da sarađuju sa nama koji ćemo ovo i sami raditi i cela suština naše kompanije će biti da pomažemo drugim kompanijama da iskoriste ove moćne alate da reše svoje probleme, kaže Gordić i zaključuje:

– Jezički modeli će bez sumnje zablistati u apsolutno svim mogućim industrijama – i to već vidimo na zapadu, ali i u Kini.

Bil Gejts govorio o AI u Davosu

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu jedna od tema bila je veštačka inteligencija, za koju vodeći ljudi u tehnološkoj industriji kažu da će olakšati život svakog čoveka. Razvoj veštačke inteligencije poslednjih godina uneo je promene u mnoge industrije i otvorio velike mogućnosti, ali je regulacija i dalje gorući problem za koju se traži rešenje.

Uprkos pozitivnom mogućnostima, najvećim rizikom u ovoj oblasti smatra se zloupotreba informacija uz pomoć veštačke inteligencije koja bi mogla da uspori sva naredna istraživanja.

Bil Gejts smatra da će potrošači pristupati veštačkoj inteligenciji jednostavno, preko telefona ili računara koji je povezan sa internetom, i da će mnogima olakšati obavljanje poslova koje ne vole da rade, posebno istakavši „papirologiju“ koju sada moraju da obave lekari.

On je naveo da su poboljšanja koje donosi sistem generativne veštačke inteligencije ChatGPT 4 izuzetna, pošto ovaj četbot sada „može da bude tutor, da savetuje u vezi zdravlja, pomogne sa pisanjem koda“.

Gejts je posebno istakao prednosti korišćenja veštačke inteligencije u oblastima obrazovanja i zdravstva.

– Inovacija je ključ za izvlačenje maksimuma iz svakog potrošenog dolara. A AI će uskoro ubrzati stopu novih otkrića tempom kakav nikada ranije nismo videli. Jedan od najvećih uticaja do sada je stvaranje novih lekova. Alati veštačke inteligencije mogu značajno da ubrzaju proces otkrivanja lekova, a neke kompanije već rade na lekovima protiv raka razvijenim na ovaj način. Ključni prioritet Gejts fondacije u oblasti veštačke inteligencije je da obezbedi da se ovi alati koriste i za rešavanje zdravstvenih problema kao što su AIDS, tuberkuloza i malarija koji nesrazmerno utiču na najsiromašnije na svetu –rekao je Bil Gejts prenosi CNN.

Satia Nadela, izvršni direktor Majkrosofta izjavio je da vidi globalni konsenzus kada je u pitanju veštačka inteligencija i da uprkos mogućim razlikama u regulatornom pristupu, zemlje na tu temu govore na sličan način.

Govoreći na forumu u Davosu, Nadela je rekao da smatra da postoji potreba za globalnom koordinacijom u vezi sa veštačkom inteligencijom i dogovorom o setu standarda i odgovarajućih zaštitnih ograda za tehnologiju.

– Mislim da je globalni regulatorni pristup veštačkoj inteligenciji] veoma poželjan, jer smo sada u ovoj tački gde su ovo globalni izazovi koji zahtevaju globalne norme i globalne standarde. U suprotnom, biće veoma teško obuzdati, teško sprovesti i teško iskreno pomeriti iglu čak i na nekim od ključnih istraživanja koja su potrebna – rekao je on, prenosi CNBC.

Microsoft je glavni igrač u trci među velikim američkim tehnološkim kompanijama ka veštačkoj inteligenciji. Tehnološki gigant iz Redmonda u Vašingtonu uložio je milijarde dolara u OpenAI, firmu koja stoji iza popularnog AI chat bota ChatGPT.

Kompanija je prvi put investirala u OpenAI 2019. godine, doprinoseći milijardu dolara u gotovini. Majkrosoft je potom dospeo na naslovne strane prošle godine, kada je navodno uložio dodatnih 10 milijardi dolara u OpenAI, a njegova ukupna dosadašnja investicija je navodno porasla na 13 milijardi dolara.

Razvoj veštačke inteligencije će olakšati život svakog čoveka, rekao je osnivač kompanije Majkrosoft.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je ove nedelje objavio znatno sumorniju prognozu u vezi sa korišćenjem veštačke inteligenvije jer smatra da će nova tehnologija povećati postojeće nejednaksti između bogatih i siromašnih zemalja u svetu.

NIN