Prethodni članak
Nikada nećemo odustati
Највећи проблем са којим се у овом тренутку суочава Војни синдикат Србије, су предрасуде и сујета појединаца на најважнијим руководећим дужностима у систему одбране.
Како је законом прописано и у званичном законском поступку утврђено од министра рада, репрезентативни Војни синдикат Србије, је правно лице независно од државе, свих државних органа и послодавца. За остварење својих циљева и интереса чланова бори се свим средствима која нису забрањена Уставом и законом. Основна сврха деловања Војног синдиката Србије, је унапређење и заштита економских, социјалних, радноправних, професионалних, друштвених, културних и других колективних и појединачних интереса, права и слобода својих чланова.
Из наведеног проистиче да су оружје у рукама синдиката предлози, иницијативе, сугестије, критике, јавни протести осим штрајка, као и остала законом допуштена средства укључујући обавештавање и узбуњивање јавности о кршењу Устава Републике Србије, од Србије потврђених међународних уговора и њених закона као и подношење пријава против починиоца прекршаја, а све чешће и кривичних дела на шта сва правна лица у Србији обавезује Законик о кривичном поступку.
Сама војна организација, као и придружена јој наменска индустрија и бројне тендерске набавке веома су подложне манипулацијама којима прибегавају појединци зарад личне користи угрожавајући систем безбедности Републике Србије и њених званичника, било да се ради о злоупотреби финансијских средстава, злоупотреби службеног положаја и другим злоупотребама.
Дакако, на ово Војни синдикат Србије, као ни један други не би смео остати нем, јер сви његови чланови су дали заклетву да ће штитити уставни поредак и на шта их обавезују закони и Кодекс части.
Ових дана смо сведоци да се анти-синдикалној борби, зарад ситних личних интереса и привилегија појединих назови синдикалних вођа, који су већ једном званично издали истински синдикализам, прикључују и неки лажни синдикати који су формирани од стране послодавца или његових органа (ВБА), са циљем да отупе синдикалну оштрицу и угрозе постојање Војног синдиката Србије.
Циљ је дали легитимитет игнорисању менаџмента војске и Министарства одбране као послодавца да испуни своју законску обавезу и преговара са легитимним представником запослених у војсци – Војним синдикатом Србије, о закључењу колективног уговора за запослене у војсци. Да ли ће у томе успети зависи од нас самих и одлучности да се за своја права и права својих породица изборимо. Дубоко верујемо у храброст и одлучност својих чланова и да у томе неће успети.
Да будемо потпуно искрени, чланови Војног синдиката Србије волели би да могу да похвале рад војног врха, као и менаџмента Министарства одбране, што је и био случај када је за то постојао оправдани разлог.
Али не можемо хвалити нерад оних који су дозволили погибију посаде хеликоптера, погибију нашег колеге и члана Дејана Стојковића и других колега на својим радним местима у мирнодопским условима.
Не можемо подржати старешине који се отворено приклањају одређеним политичким партијама, лица која злоупотребљавају службени положај и ускраћују законска права запослених као и оне који су дозволили криминалним групама коришћење војних стрелишта и под чијом је командим и руковођењем из војске истерано 12000 професионалних припадника. Тако нисмо били десетковани у свим ратовима у којима смо учествовали претходних деценија.
Зато свима њима овом приликом поручујемо, да док постоји и један члан Војног синдиката Србије, никада нећемо одустати од оданости својој Отаџбини и заклетви, поштовања Устава, закона, Кодекса војничке части и борбе за бољи социјални, материјални и радно-правни статус запослених у војсци.
____________________________________________________