Zlatibor i dalje jedno veliko gradilište

Planinski turizam i uživanje u prirodi – da li ovo prvo isključuje drugo. U slučaju Zlatibora izgleda da, jer opština Čajetina nastavak tzv. betonizacije planine pravda „potrebom savremenog turiste“. Sve to deo je projekta „Novi Zlatibor – vizija budućnosti“.

Prekomerna urbanizacija, devastacija prirodne sredine, futuristički planinski turizam… Sve su to opisi koje danas povezuje jedno ime – Zlatibor.

Građani za N1 kažu da Zlatibor nije više kakav je bio, da je previše betona i da je još centar oko jezera ostao da se može prošetati i pokazati nekom.

Nekada ruralno planinsko mesto sa čistim planinskim vazduhom i mirisom borova, devedesetih godina počela je da potiskuje izgradnja privatnih apartmana i manjih hotela. A onda je usledila hiper izgradnja ili tzv. betonizacija. A Zlatibor je postao jedno veliko gradilište.

„Zlatibor u poslednjih deset godina beleži porast broja stanova za 77 odsto, u odnosu na 2011. Autentičnosti koja je postojala više nema. Radi se o prekomernoj gradnji. U celoj Srbiji je trenutno najveća građevinska aktivnost na Zlatiboru. U julu je bilo čak 90 aktivnih gradilišta“, kaže za N1 Vladimir Sinđić iz Udruženja Libergraf iz Užica.

Dugogodišnji predsednik ove opštine Milan Stamatović nedavno je predstavio viziju „Novog Zlatibora“. Rekao je da je Zlatibor dostigao zapažen nivo razvoja u turističkoj privredi i da je sada na prekretnici. Da li da stagnira ili da, koristeći inovativna rešenja, ide napred i odgovori zahtevima i potrebama savremenog turiste.

Stamatović je rekao da su se uz velike kritike i rizike, opredelili za „Novi Zlatibor“. Takvo opredeljenje je „bazirano na brojnim svetskim iskustvima“. Kako je objasnio Stamatović, njegova okosnica je razvoj masovnog turizma. Da li to onda može značiti da će Zlatibor izgubiti svoje ekološke vrednosti zbog kojih ljudi i posećuju ovo mesto, ukoliko se izgradnja nastavi ovim tempom?

Arhitekta Dragan Graovčević kaže za N1 da razvoj turizma ne mora nužno da ide na uštrb prirode, već da je moguće oblikovati i graditi prostor tako da izgrađeno okruženje bude u skladu sa prirodnim linijama.

„Kada bi pravili više hotelskih smeštajnih kapaciteta i kada se ne bi pravili apartmani i stanovi, kada bi se razmišljalo malo šire nego sada, moglo bi da izgleda mnogo bolje. Zlatibor trenutno izgleda katastrofalno“, priča Graovčević.

„Radi se isključivo o materijalnim interesima investitora. I isključivo se njima izlazi u susret. Zanemaruju se javni interes i potrebe građana. Poenta je doći do što više novca, odnosno prodati što više kvadrata“, kaže Vladan Sinđić.

Posle gondole, u najavi je gradnja kule visoke140 metara na vrhu Tornik. Ona će predstavljati interperataciju Zlatnog bora. U najavi je i gradnja kompleksa „Zlatni grad“ koji će se prostirati na oko 200 hektara duž obale Ribničkog jezera. A u planu je i gradnja još jedne gondole. Od Tornika do Pribojske Banje.

N1, OzonPress