Prikaz knjige George Harrison (Here Comes The Sun)

Evo i naslova  Here Comes The Sun, vezanog za gitaristu Bitlsa, Džordža Harisona koju takodje  potpisuje   Dragan  Uzelac. U recenziji Malbašinoj ovde, stoji da na našim prostorima gotovo da i nema specijalizovanih muzičkih časopisa, i da, nema ih na kioscima, ali je rokenrol fanzina na lokalnom nivou ipak u pristojnom broju, e sad, tiraži tih i nisu  ne znam koliki, ali je pomenuti pravac i dalje zastupljen u tom, offset obliku a tu su i onlajn  magazini te brojni knjiški naslovi poput ovog somborske biblioteke.

Autor ovde, već u startu nezaustavljivo kreće hvalospevom o Harisonu iznoseći pozitive vezane za nj. ličnost, tu neverovatnu posvećenost rokenrolu, potpuno okrenutog hindu uticajima, iznosi i ono koje deo zaljubljenika u njegov kreativni opus nije znao, a to je da song ‘Dok moja gitara nežno jeca’ ima veze sa kineskom knjigom mudrosti (I Ching), a za onu po kojoj je  naslovljena this book ‘Her Comes The Sun’ stoji da je setna i božanstvena, sa, po autoru naravno, najzrelijeg LP albuma u The Beatles opusu Abbey Road iz 1969. godine.

Ono, priliku za iskazivanje vlastite kreativne ličnosti Haarison tako da reći i nije imao, dolazi ta do potpunog izražaja tek nakon raspada četvorke iz Liverpula u kojoj poptisuje  tek nekoliko  stvari. Nezaboravna My Sweet Lord, ovde u kontekstu ‘verovatno’  najpopularnije njegove je izazvala burne reakcije iz razloga navodnog plagiranja, mada je napisana i vuče više ka gospelu, a takvoj je i težio, u poptpnoti uspeo, iako je govorio da je inspiraciju našao u onoj, Oh Happy Day, koju su izvodili Edvin Hawkins Singers.

Autor se u suprelativu osvrće na Living In Materiial World iz 1972.vazdižući taj u Nebesa, protkanog usput meditativnim zvucima. Džordž se u potpunosti okreće  hinduizmu, uz poruku All Things Must Pass. Ne zadržava se autor ovde  ne znam koliko na albumu Dark Horse, preskače taj, izuzev osnovnih onih značajki da bi isto ponovio  i sa Extra Texture iz 1975. godine.

I nema tu nekih zapaženih, biserno vrednih,  dubokih analitičkih vidjenja Harisonovih songova, imamo tek elementarna, zgužvana pronicanja u opus mu, a tako je i sa Somewhere In England, Gone Tropo te Cloud Nine iz 1987. da bi potom usledio povratak u 1985. godinu i  detalje  vezane za nastanak songa   ‘If I Needed Someone’ za koji piše da je rezultat povezanosti The Beatles i The Byrds odnosno Harisona koji inspiraciju za pomenutu nalazi u stvari Bells of Rymney ovih potonjih.

Tako da grupe uspostavljaju tešnju saradnju. Provlače se potom Love You To (sa Revolvera), a za ‘Within You Without You’ stoji kako se radi o prvoj u kojoj su korišćeni indijski instrumenti, te je ova rezultat ponajviše  Džorrdžove  opsednutosti  Indijom, meditiranjem i manje Maharišijem…..

Usledio je autorov zaokret ili potpuna okrenutost u smislu onom, slojevito, molekularno cepanje Harisonovih numera, zadiranje  u srž onih značajnijih (mada su sve  takve) Taxman/IWant To Tell You/The  Inner Light/While My Guitar Gently Weeps/Piggies ….. isključujući materijalno, uključujući hindu i neverovatan uticaj te  na ličnost i opus mu.

U ‘Prasencetu’, pak, svoje poetski otrovne strele odapinje  na vladajuću klasu, bogataše  iz te …. koji su u potpunosti  uspeli u nameri zastrašivanja svoga naroda bauk komunizmom, naroda koji i danas kapira kako je bolje živeti u poretku gde su samo pojedinci bogati, a narodu koska i drogiranost tim strahom.

Citiraću a možda  samo prafrazirati, ne mari, autorovo ovde  gde stoji da je stvar Long, Long Long’ iz grupacije tajnovitih onih, uprkos višedecenijskoj ljubavi prema Bitlsima i nebrojeno preslušavanja njihovih sa White albuma, a što me naravno vraća u drugu polovinu šezdesetih  kada smo isto tako, kao tinejdžeri danonoćno, mesecima čak, preslušavali-vrteli-okretali singl i EP ploče (i nije bilo albuma  na domaćem tržištu izuzev onog  Grupe 220 ‘Naši dani’ iz 1968.) te  ostaje  moje  divljenje autoru , uz ono, zar je moguće da i danas ima takvih …..

Saglasan sam sa autorovom  tvrdnjom ovde, kako su Lenon i Harison zapravo slovili za neprikosnovene kreativce naravno manje u sastavu a daleko više u solo karijerama. Iskristalisalo se to nakon raspada grupe. Dotiče se autor i Ringa Stara, stidljivo doduše, kog pominje u kontekstu onom, da je snimio album standarda iz svoga detinjstva, Sentimentalno putovanje  iz 1970. pa nadalje……….

Potom iscrpno zadire u gotovo sve stvari sa LP albuma All Things Must Pass iz 1970. ali i ‘If Not For You’ te ‘My Sweet Lord’. Sudbina My Sweet Lord je dakako poznata, pa ipak, ponavljam se, ali ne mari, iako je dobio zasluženu satisfakciju na sudu, vezanu za taj, navodni plagijat (He s So Fine ili My Sweet Lord) i dan-danas nisam načisto, Chiffons su ubedljivi, Harison takodje, na koncu, All Things Must Pass, kako kaže, niti jedan životni niz ne može  potrajati.

I omot ovog, najznačajnijeg mu LP albuma se čitao, naravno,  kao  i većina onovremenih, a simbolizira konačnu slobodu, nesputanost, uživanje u vlastitom i samo takvom sjaju, toj umteničkoj slobodi jer, poruka je, ‘sve stvari moraju proći’….

Harison je iz hinduizma prihvatio ono, umiranje je umetnost, smrt je jedinstvena i nepropustiva životna prilika …. I doći će dan kada moramo  napustiti  materijalni svet, te da nas nikakva mantra ne može spasiti, a što je sasvim u redu. Našao je Džordž sebe u tom istočnjačkom misticizmu i hinduizmu, živeo u skladu sa tim, te i ne začudjuje  njegov  postbitlsovski kreativni opus……

Umire  2001. godine, kremiran je a pepeo njegov je  rasut po reci Gang. Pa tako, štiva o ovoj dvojici najpopularnijih Bitlsa, bez Uzelca i ne bi bilo, no, zahvalnost odlazi i na adresu Gradske biblioteke Karlo Bijelicki somborske, koja se u ovom javlja kao izdavač.

Izvor: prozaonline       Prikaz: Živko Ivković

_________________________________________________________