Ko su sudije koje su oslobodile optužene bivše članove DB-a za ubistvo Slavka Ćuruvije?

Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999 – Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, a odluku je donelo sudsko veće na čelu sa Nadom Hadži Perić.

Članovi sudskog veća su sudije Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević, a sudski izvestilac Vesna Petrović.

Zašto je važno znati imena ovih sudija?

Zato što su to sudije koje su svojom pravosnažnom presudom pokazali koliko je potonulo srpsko pravosuđe u profesionalnom smislu i srpsko društvo pod aktuelnom vlašću.

Da nije tako zašto bi se čekalo preko deset meseci da se ova presuda obelodani. Kakav je to sud kome treba više od deset meseci da objavi svoju presudu.

Četvoricu pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti pre toga je Posebno odeljenje za organizovani kriminal dva puta proglasilo krivim i osudilo na ukupno 100 godina zatvora.

Kako je srpsko pravosuđe od 100 godina robije došlo do oslobađajuće presude.

U svom obrazloženju presude pomenute sudije Apelacionog suda kažu da je prvostepeni sud prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe. Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, (koga inače nije bilo jer su svedoci redom odbili da se pojave pred sudskim većem Apelacionog suda,  Apelacioni sud je utvrdio da su iskazi (?) iz istrage ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti.

I umesto vraćanja prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa nalozima da se uradi ono što po mišljenju sudija Apelacionog suda nije urađeno a trebalo je, drugostepeni sud je izrekao oslobađajuće presude preko dve decenije nakon izvršenog ubistva.

Ukoliko sudije Apelacionog suda ne misle da je Ćuruvija ubio samog sebe i to sa leđa.

Predsedenica sudskog veća Apelacionog suda Hadži Perić iskusna je sutkinja, već 13 godina je sudija Apelacionog suda u Beogradu. Od decembra 2021. godine je zamenica predsednika i sudija Krivičnog odeljenja, te sudija Odeljenja za ratne zločine. Pre toga radila je kao sudija sedam godina u Okružnom sudu u Požarevcu i još 11 godina kao sudija Okružnog suda u Prizrenu, piše na sajtu Fondacije „Slavko Ćuruvija“.

Rodom je iz Prizrena, o kojem kako sama kaže „pišem i u svojim pesmama“. Naime, ima nalog na Fejsbuku gde objavljuje svoje stihove – “Nada Hadži-Perić, poezija i proza”.

Sudila je u velikim slučajevima, a jedna od poslednjih presuda je u slučaju Darka Šarića, za šverc šest tona kokaina, navodi Fondacija. U ponovljenom postupku pred Apelacionim sudom, Šariću je smanjena kazna zatvora sa 15 na 14 godina i tako je, kao šef narko-klana, dobio manju kaznu od svog saradnika Gorana Sokovića koji mu je, prema optužnici, bio podređen. Sokoviću, koji se sve vreme nalazi u bekstvu, sudije apelacije izrekle su kaznu od 15 godina zatvora, podsećaju.

Tako ispada da izvršilac kriminalnih radnji ima veću odgovornost od onoga ko mu je bio nalogodavac za izvršenje tih dela. Teško je razumeti ovu „poeziju i prozu“ sudije Hadži Perić.

Ona je predsednica sudskog veća i u tom slučaju, a u njemu su odlučivali i još dvoje sudija iz veća koje sudi za ubistvo Ćuruvije, sudije Marko Jocić i Vesna Petrović.

Sudija Vesna Petrović bila je članica apelacionog veća koje je ukinulo prvostepenu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije i vratilo predmet u Specijalni sud na ponovno suđenje, pre svega jer je presudom “prekoračena” optužnica i uvedeno, u odnosu na optužnicu, potpuno novo NN lice, kao neposredni izvršilac.

Sudija Dragan Ćesarović 13 je godina u Apelacionom sudu, a kao i sudija Vesna Petrović, bio je član veća koje je ukinulo prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije.

Takođe je bio u većima koja su potvrdila oslobađajuće presude Miloradu Ulemeku Legiji i pripadnicima nekadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO) za oružanu pobunu i nekadašnjem šefu kabineta Ivice Dačića – Branku Lazareviću, koji je bio optužen da je kriminalcima dostavljao podatke iz istrage.

U postupku koji se vodio protiv Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, takođe je bio član veća koje je ukinulo prvostepenu osuđujuću presudu i suđenje vratilo na početak, navodi se na sajtu Fondacije.

Sudija Marko Jocić mlađi je kadar Apelacionog suda. Postao je sudija 2010. godine u Osnovnom sudu u rodnom mu Smederevu, a u Apelacioni sud u Beogradu došao je u julu 2019. godine. Od januara 2021. godine sudi u Krivičnom odeljenju i Posebnom odeljenju za organizovani kriminal,

Bio je član sudskog veća Apelacionog suda koje je prošle godine ukinulo presudu Darku Šariću za pranje para.

Učestvovao je, 2022. godine, u izbornom procesu za direktora Agencije za sprečavanje korupcije, koji je od strane pojedinih NVO ocenjen nezakonitim jer su se u komisiji nalazili javni funkcioneri koji su predmet kontrole same Agencije. Naime, Pravosudna akademija je krajem decembra sprovela razgovor sa trojicom kandidata za direktora Agencije za sprečavanje korupcije. Sa kandidatima su razgovarali Marko Jocić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, dr Dobrosav Milovanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ljubivoje Đorđević, javni tužilac u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

BIRODI je nakon toga pozvao Ministarstvo pravde da poništi aktuelni i raspiše novi konkurs koji će biti sproveden na transparentniji način, “sa komisijom čiji članovi neće biti osobe na koje se primenjuje Zakon o spečavanju korupcije, i koji će izbor kandidata izvršiti na osnovu jasnih i merljivih kriterijuma”, podseća Fondacija.

U zvaničnoj biografiji Dušanke Đorđević se ističe da je na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirala sa veoma visokom ocenom 9,13, u novembru 1997.

Bila je članica sudskog veća, sudija izvestilac, u slučaju za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Ovo sudsko veće ukinulo je presudu protiv Dragoljuba Simonovića i još dvojice 2021. godine i vratilo sliučaj na ponovno suđenje u Drugi osnovni sud, podseća Fondacija.

Mediji i deo stručne javnosti kritikovao je njeno postupanje u slučaju ubistva policajca na Obrenovačkom putu 2008. godine, međutim njihove sumnje u to da je sutkinja namerno odugovlačila postupak, nikada nisu dokazane, navodi se na sajtu Fondacije.

Treba zapamtiti imena ovih sudija i to kako su radili i kakve presude izricali, zarad vremena koja dolaze i kada srpsko pravosuđe ozdravi kao i srpsko društvo. Zarad lustracije i ocene da li je neko dostojan da bude sudija i da i dalje nosi diplomu Pravnog fakulteta.

______________________________________________________________