Lučanci o nesrećama u MB Namenskoj (VIDEO)

U vojnoj fabrici „Milan Blagojević – namenska“ u Lučanima juče je u jednom pogonu došlo do požara, a povređeno je petoro radnika. I to je poslednja nesreća koje su se dešavale od osnivanja te fabrike 1949. godine. Nije poznato koliko je tačno povređenih u nesrećama u pogonima „Milan Blagojević – namenska“ u Lučanima. Podaci do kojih je došao N1 pokazuju da je od osnivanja fabrike 1949. do danas u najpoznatijem lučanskom preduzeću poginulo 32 radnika i radnica.

Lučanci su svesni opasnosti koje ovakva fabrika i proizvodnja donosi i ističu da propuste prave i radnici i rukovodstvo, a neki od njih svedoci su brojnih tragedija koje su se proteklih godina dešavale u ovoj vojnoj fabrici.

Jedan od njih, Aleksa Ilić je do pre nekoliko godina radio u vojnoj fabrici „MB Namenska“. Kako kaže za Nova.rs, strah uvek postoji i zbog toga radnici moraju biti posebno pažljivi.

„Ne možeš da radiš u barutani ako ne postoji strah. Mi smo, zapravo, rođeni u barutani“, objašnjava naš sagovornik.

Kako ističe, svi u Lučanima preživljavaju nesreće zajedno sa porodicama povređenih.

„Teško mi je uvek kada se dogodi neka nesreća, a naročito kada čujem da su mladi ljudi u pitanju“, priča Ilić.

Napominje i da je došlo do smene generacije u „Namenskoj“, podsećajući da su mnogi nastradali u tragedijama proteklih godina.

„Najviše boli nerazumevanje, sa svih strana. Proveo sam u fabrici 22 godine, odgajio decu, ima tu i više sile, pa se treba čuvati“, kaže Ilić.

Naš sagovornik smatra da je dobar rukovodeći kadar u fabrici, ali da radnici moraju proći adekvatnu obuku.

„Strah donosi opreznost. Ne smeš na poslu da razmišljaš o kućnim problemima, da li ti je bolesno dete ili o drugim stvarima“, priča Aleksa.

Kako naglašava za naš portal, kad dođe do neke nesreće svi koji imaju nekog ko radi u lučanskoj vojnoj fabrici i odmah zovu telefonom da provere koja je smena, šta se dogodilo.

Lučanac Slavko Topalović je radni vek proveo u „MB Namenska“.

„Nažalost, nesreće sam preživeo šest puta. Mi smo radili u fabrici baruta, a ne u proizvodnji čokolade. Dešava se. Ne daj bože da bude žrtava“, priča Slavko.

Upitan da li ima propusta od strane rukovodstva, kaže da ih svi prave.

„Od rukovodioca zaštite na radu do radnika.. Najcrnje je kad zaposleni smatra da neće to njemu da se desi“, priča naš sagovornik.

Napominje da je pre tri godine otišao u penziju, ali da je tokom radnog veka prošao sve pogone u vojnoj fabrici.

„Nosio sam trojicu kolega u kovčegu. To je tuga. Nikad ne znaš šta može da se desi. Pogotovo sa nitroglicerinom koji ćuti i odjednom plane“, zaključuje on.

Meštanin Lučana Miloš Pajić kaže za naš portal da uvek teško doživljava povrede radnika u Namenskoj.

„Lično nemam nikoga od familije, ali poznajem jednog dečaka čiji je otac pre nekoliko godina povređen“, kazao je on.