Mojsinje, crna tačka srpskih puteva

Prolazak kroz Mojsinje, selo kod Čačka, na magistrali Kraljevo – Čačak, izgleda kao prolazak kroz Aleju nastradalih. A zapravo ovo mesto to i jeste. Groblje nedužnih koje su bahati vozači poslali na drugi svet. Spomen ploče sa imenima i slikama poginulih, sa jedne i druge strane puta, stvaraju jezu, ali i navode na razmišljanje da li je to moglo biti sprečeno.

I sam ulazak u Mojsinje, bilo da je iz pravca Čačka ili Kraljeva, sa tablama na kojima i nema svih slova sela, izgleda kao neka scena iz apokaliptičnih filmova – “ulazite na sopstvenu odgovornost”.

Ukleta saobraćajnica koja prolazi kroz centar sela, odnela je na desetine života, tvrde meštani. To potvrđuju i spomenici koji se nalaze gotovo na svakom koraku pored puta sa potresnim porukama i fotografijama stradalih.

Da je ova deonica Ibarske magistrale „već dugo jedan od najugroženijih delova puta“ svesni su i u gradskom Savetu za bezbednost saobraćaja Čačka, rekao je Rodoljub Skerlić iz ove službe za BBC na srpskom.

– Širina, ravnina i preglednost puta pogoduju vozačima koji nameravaju da voze brže od dozvoljenog ograničenja. To su glavni razlozi opasnosti koje nosi ovaj deo puta – kazao je on.

Iz Puteva Srbije za BBC na srpskom su naveli i da se na svakih 15 dana desi jedna saobraćajna nesreća na ovom delu magistrale.

Ovaj medij piše i da se upravo ovde, na svakih 5 meseci beleži i jedna u kojoj neko pogine.

„U zadnjih 20 godina poginulo 50 ljudi“

Žitelji Mojsinja su očajni zbog broja stradalih na magistrali.

– U zadnjih dvadesetak godina poginulo je sigurno pedeset ljudi. Ne samo meštana, nego i ostalih. Kroz Mojsinje se noću vozi i preko 150 kilometara na sat. Poginuo je Johan, čovek koji se iz Holandije preselio u Mojsinje, jer je želeo da svoje penzionerske dane provede u našem selu. I to dok je prelazio put kako bi bacio kesu sa smećem. Pokupio ga je automobil – priča za “Blic” meštanin Radoslav Ranković.

U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 2019. godine nastradali su meštani Milica i Aleksandar, majka i sin. Udes se dogodio u samom centru sela, kada je na njih naleteo autobus koji je preticao na punoj liniji.

– U proteklih nekoliko decenija mnogo ljudi je izgubilo život u Mojsinju. Među njima su moji majka i brat. Još više ljudi je povređeno. I verovatno će ih biti još. Ništa nije urađeno kako bi se sprečilo da se ne vozi najmanje 100 kilometara na sat. Ali, bukvalno kroz svaku priču među nama meštanima, mora da se provuče priča o nekome ko je nastradao. Roditelji ne smeju decu da puste da idu do škole pešice – kaže Vladimir Milošević, koji je na Ibarskoj magistrali, nedaleko od porodične kuće, izgubio majku i brata.

U Višem sudu u Čačku traje ovaj sudski spor. U prvostepenoj presudi, vozač autobusa „Pejić turs“ je oslobođen krivice. Ali, Apelacioni sud u Kragujevcu je poništio presudu i vratio na ponovno suđenje.

– Prekoračenje brzine, i to autobusom, plus preticanje na punoj liniji. A moji brat i majka su stajali na traci i čekali da skrenu ka kući. Toliko je brzo vozio da je bila sreća da se autobus posle direktnog sudara nije prevrnuo. A onda sudija donosi odluku da vozač nije kriv. Pa ko je onda kriv – pita se Vladimir.

Nešto kasnije, na ovoj saobraćajnici je nastradala i vlasnica restorana, koja je unesrećenim Miloševićima prva pritrčala u pomoć kada su oni stradali, zajedno sa ostalim meštanima. Ova žena je poginula na povratku s posla.

Samo u periodu od 2016. do kraja 2023. godine, na nešto više od deset kilometara Ibarske magistrale između Preljine i Mrčajevaca, bilo je čak 180 saobraćajnih nezgoda.

Rešenje za višedecenijski problem meštani vide u usporavanju saobraćaja kroz ovo naseljeno mesto. Ali, nikad ništa nije učinjeno.

– Molili smo ljude iz policije da nešto učine. Pošto, kako kažu, ležeće policajce nije moguće postaviti jer je magistrala, tražili smo da postave table na kojima bi se ispisivala brzina kojom voze, kao upozorenje. Ali, nikada ništa nije učinjeno – priča Radoslav iz Mojsinja.

Na deonici Ibarske magistrale kroz Mojsinje ograničenje brzine je 60 kilometara na sat, a kroz naseljeno mesto je zabranjeno preticanje. Međutim, meštani kažu da, iako patrola saobraćajne policije svakodnevno dežura na ovom pravcu, vozači za sve to ne mare previše.

Na zebre, koje su se izbrisale, vozači gotovo da ne obraćaju pažnju, što je najveći problem predstavlja školarcima, koji autobusom dolaze u školu i moraju da pređu magistralu.

Među poginulima ima i dece

Nažalost, među poginulima ima i dece. Takva je i spomen ploča na kojoj piše ime dečaka Milutina Đokovića (12) i poruka: „Kuda žuriš, o živote!“

– Mora postojati način da se na ovoj deonici saobraćaj uspori, inače ćemo svi izginuti – pričaju meštani.

Najveća opasnost za stanovnike jeste u trenutku kada se sa magistrale uključuju na neki od lokalnih puteva koji vode ka selu.

– Oko 15 hiljada ljudi gravitira oko ovog sela. I svi oni vrlo često idu na magistralu i vraćaju se. Ne znam šta je to što te vozače tera da tako brzo voze. Postoji pravac, ali i puna linija. A valjda je svakom jasno da je reč o naseljenom mestu. Pa, vidi se – priča nam sa čuđenjem Ivan Vidojević iz Mojsinja.

A ovaj put je praktično žila kucavica ovog dela Srbije. Jer, sav tranzitni saobraćaj ka Kraljevu, Kruševcu i ostalim mestima jugozapadne Srbije, prolazi baš kroz Mojsinje.

Ali, dok se ono što svi znaju ne pretoči u delo, crne priče iz Mojsinja će se i dalje ređati.