Srbija danas: Peko Dapčević i Sale Mutavi, jedan pored drugog
Upućeni kažu da nema ničeg demokratičnijeg od smrti. Uvek dođe i svrati po svakoga. Uz gomilu budala povede i po nekog genija, ne zaobiđe uz izdajnike ni heroja, ni pravednika kada povede hulje. Baš u tome, kažu, krije se i idiotizam demokratije.
Glas genija i glas budale 1:1. Nerešeno. No, onome što se stekne za fizičkog života, zaloga je metafizički nastavak, pa čast i bruka žive doveka!
U nekom takvom „demokratskom“ poretku jedan pored drugoga našli su se legendarni general iz Drugog svetskog rata i osuđivani kriminalac, ratnik podzemlja, saradnik Veljka Belivuka.
Prvi je bio partizan, a drugi vođa kriminalne horde i navijača Partizana.
Samo u nekoj metafizičkoj ravni koja transcendira ovozemaljsko iskustvo, mogli bi se sresti partizan i ovaj sad Partizan. Možda je po sredi i onostrana protekcija i korupcija, pa „Grobari“ dobijaju najbolja mesta.
Simbol pod kojim se borio partizan, ime i prezime i ploča od crnog mermera. Pod njom mir je našao španski borac, trinaestojulski ustanik, komandant Druge proleterske, junak bitaka na Neretvi, Sutjesci, Sremskog fronta, oslobodilac i počasni građanin Beograda, nosilac Spomenice iz 1941, načelnik Generalštaba, diplomata i narodni heroj Jugoslavije… Peko Dapčević.
Svoj rat protiv falangista, nacionalista, ustaša i četnika, protiv fašista vodio je još od Španije 1937.
U vreme kada je Peko sahranjen 10. februara 1999. mesto iza bilo je prazno.
Tu, odmah iza njega, upokojen pod hrišćanskim simbolom, Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi.
Stanković je, da podsetimo, bio najbolji prijatelj Velje Nevolje, optuženog da je organizator tridesetočlane kriminalne grupe optužene za sedam ubistava, jedno silovanje, otmice, trgovinu drogom i oružjem i osumnjičene za još likvidacija u Crnoj Gori i u Turskoj.
Piramida od svetlog mermera sa fotografijom i lovorom. Odmara od ovozemaljskih problema, ubistava, leševa u gašenom kreču, klanova, narkotika, tovara, drukara, belivuka, vulina, tobožpolicije i policije, bezbjednosnih i pravosudnih organa…
Svoj rat vodio je i Sale Mutavi, ali onaj podzemni, kriminalni. Dozlaboga surovi Stankoviću je došao glave. U oktobru 2016. ubijen je u Beogradu, na raskrsnici Bačvanske i Ulice Gospodara Vučića. Opet neka metafizika.
Civilizacijski i kulturni sunovrat jednog vremena i grada, stao je u dva reda beogradskog groblja.
„Dapčeviću druže Peko,“ mogao si i morao u bolje društvo. Grad u koji si kao oslobodilac ujahao na belom konju, koji ste iz pepela digli u visine svetske političke i kulturne prestonice, morao je bolje ceniti i više voleti prave junake.
Ali, Dapčeviću, za neverovati je da si mogao i mnogo gore. Da si kojim slučajem poželeo počivati u rodnoj zemlji, u Crnoj Gori, verovatno bi bio u boljem društvu, ali na placu Crkve Srbije, koja je okupirala i crnogorska groblja i kojoj je Dritan Abazović predao i naše crkvice i grobove i pretke na upravu.
Izvor: Antena M Autor: Neko iz gomile
https://www.antenam.net/stav/314336-peko-dapcevic-i-sale-mutavi-jedan-pored-drugog
__________________________________________________________________
Sale Mutavi i jeste jedan od proizvoda komunjarističkog sistema, u beskonačnom nizu u kome je Arkan i mnogi drugi koji su bili izvršioci.
Па нема много ту разлике – и један и други су водили мање или више криминалне хорде.
А и дали би све за Партизан
Kada podignes revoluciju, pobedis postajes vlast. Kada podignes revoluciju i izgubis postajes zatvorenik. Kada ubijas u ime revolucije postajes heroj drzave. Neke ubice zive na Dedinju, neke u cituljama.