Pandemijski sporazum SZO: Kako svet pokušava da izbegne ponavljanje „vakcinalnog aparthejda“ tokom kovida

Kako zemlje mogu bolje da sarađuju u borbi protiv budućih pandemija i osiguraju da najsiromašniji budu pravično lečeni?

Sto devedeset četiri zemlje članice zdravstvene agencije Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pregovaraju o novom sporazumu koji bi podstakao na bolju pripremljenost u slučaju pandemija.

• Na koja vrata zakucati sa simptomima i šta su nove preporuke za kovid-19
• Dugotrajni kovid: Hoće li nova studija pomoći u lečenju
• Kako se simptomi kovida menjaju sa svakim novim sojem

Šef SZO doktor Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je da se tokom pandemije kovida-19 odvijao „vakcinalni aparthejd“.

Zemlje u razvoju su imale problema da dođu do vitalnih vakcina koje su sve pokupovale bogate zemlje, dok je u svetu umrlo skoro sedam milion ljudi.

Šta je pandemijski sporazum?

Biće to zakonski obavezujući sporazum mada još nije dogovoren tačan oblik koji će poprimiti.

SZO je osnovala međuvladino pregovaračko telo (INB) da vodi pregovore oko toga i uradi nacrt.

Telo je geografski izbalansirano sa šest predstavnika iz Brazila, Egipta, Japana, Holandije, Južnoafričke Republike i Tajlanda koji predvode pregovore.

Krajnji rok im je 27. maj 2024. godine da predaju sporazum Svetskoj zdravstvenoj skupštini, skupu ministara zdravlja.

SZO već ima obavezujuće propise poznate kao Međunarodni zdravstveni pravilnik (2005), koji definiše obaveze zemalja kada događaji od značaja za javno zdravlje imaju potencijal da pređu državne granice.

U njih spada momentalno obaveštavanje SZO o zdravstvenoj vanrednoj situaciji i mere koje se tiču trgovine i putovanja.

Ova regulativa usvojena je posle epidemije Sarsa 2002/2003. godine i još uvek se doživljava kao funkcionalna za regionalne epidemije kao što je Ebola, ali neodgovarajuća za globalnu pandemiju.

Ona je takođe pod revizijom u pregovorima o globalnom pandemijskom sporazumu.

Tri glavne tačke razdora

Nacrt sporazuma tvrdi da želi da ponudi pravičnost i ravnopravan pristup dijagnostici, vakcinama, ličnoj zaštitnoj opremi i lekovima.

„Tokom poslednje pandemije, Afrika je bila poslednji region koji je stekao pristup vakcinama i našao se na milosti i nemilosti zemalja sa globalnog severa“, kaže doktor Virodž Tangčaroensatijen, potpredsednik birao INB-a iz Tajlanda, koji predstavlja zemlje Jugoistočne Azije.

On kaže da su zemlje „globalnog severa“ i „globalnog juga“ podeljene po tri ključna pitanja:

1. Intelektualna svojina i deljenje znanja neophodnog za pravljenje vakcina i lekova

2. Finansiranje zemalja u razvoju za pripremu i reakciju na pandemije

3. Pristup generičkim resursima i deljenje koristi od njihove upotrebe

Patenti za lekove

Pjotr Kolčinski, savetnik za zdravstvenu politiku Evropske unije za nevladinu organizaciju Oksfam, kaže da su pregovori naišli na ćorsokak.

„Nema napretka zbog tvrdokornog stava EU i SAD“, kaže on.

EU i SAD su dom nekih od najvećih svetskih proizvođača lekova.

„Oni kažu da je intelektualna svojina kamen temeljac inovacije u farmaceutskoj industriji, a opet ne oklevaju da preduzmu odlučne korake za prevazilaženje patentnih barijera lokalno“, kaže on za BBC.

Američka vlada je dozvolila kompanijama kao što su Moderna da premoste bukvalno svaki patent koji su želele tokom pandemije kovida, kaže Kolčinski.

U međuvremenu, EU trenutno radi na krupnoj reviziji vlastitog farmaceutskog i patentnog zakonodavstva.

Evropska komisija, izvršna grana EU, predložila je obavezni mehanizam za licenciranje putem kog bi mogla da premosti farmaceutski patent u čitavom bloku 27 zemalja članica u slučaju buduće pandemije, dodaje on.

„Oni priznaju da prava na intelektualnu svojinu mogu da predstavljaju barijeru, ali se protive merama da se ona premosti za globalni jug“, kaže Kolčinski, koji zastupa i Narodnu alijansu za vakcine, globalnu mrežu od više od 100 grupa i mreža.

„To su dvostruki aršini bogatih zemalja i one su licemerne.“

Evropska komisija kaže da još uvek ima „značajne zamerke“ ikako se nacrt teksta popravio u nekim oblastima.

„Dokazali smo vlastitu posvećenost našom ambicioznom inicijativom za regionalne i lokalne centre za proizvodnju vakcina u Africi za Afriku, ali i širenjem na Južnu Ameriku i Aziju“, rekao je portparol Evropske komisije u saopštenju.

Portparol dodaje da su EU i njene zemlje članice „na prvom mestu“ kao donatori Pandemijskom fondu Svetske banke.

Međutim, viši izvor koji učestvuje u pregovorima SZO kaže da razlog za izostanak napretka nije u podelama između „globalnog severa“ i „globalnog juga“.

„Kina i Indija su takođe veliki igrači. Šta su one? Jesu li sever, jug ili istok?“, kaže on.

„Ima mnogo zapadnih kompanija koje su spremne da se uključe ako njihovi konkurenti kao što je Kina učine isto.“

I Kina i Indija su na pregovorima deo grupe od 29 članica po imenu „grupa za jednakost“.

Druge njene članice su Brazil, Egipat, Tajland i Indonezija.

Oni kažu da potrebe zemalja u razvoju moraju da budu prioritet, dok je Indija takođe pozvala na „jasno definisanje“ uloge razvijenih zemalja.

Deljenje podataka o patogenima

Prema postojećim pravilima, zemlje moraju da obaveste SZO i podele podatke o izbijanju epidemije.

Doktor Tangčaroensatijen kaže da su podaci o patogenima i genetskoj sekvenci bolesti ključni za pravljenje opreme za testiranje i vakcina za borbu protiv nje.

Oni se „besplatno“ daju „farmaceutskoj industriji koja zarađuje na njima“, dodaje on.

Konvencija o biološkom diverzitetu Ujedinjenih nacija (1992) i njen Protokol iz Nagoje (2012) o pristupu i deljenju koristi priznaju suverenitet zemalja nad genetskim resursima, bez pravne obaveze da ih dele, čak i u stanju vanredne zdravstvene situacije.

„Industrije dobijaju besplatno pristup informacijama o genetskom sekvenciranju iako je to resurs zemlje, prema Protokolu iz Nagoje“, kaže za BBC doktor Tangčaroensatijen.

Međutim, glavna lobistička grupa za industriju lekova, Međunarodna federacija farmaceutskih proizvođača i udruženja (IFPMA) odbacuje ovu vezu.

Ona kaže da je momentalno deljenje patogenskih podataka o SARS-CoV-2 bila ključna za neprikosnovenu brzinu reakcije na kovid, gde je efikasna vakcina bila izrađena za rekordnih 236 dana.

„Generalno gledano, uslovi ili pregovori vezani za deljenje podataka o patogenima rizikuju da izazovu značajna odlaganja u razvoju medicinskih kontramera i mogu da dovedu do ozbiljnih posledica po javno zdravlje“, kaže se u saopštenju.

Presedan za grip

Doktor Tangčaroensatijen kaže da bogate zemlje treba da daju godišnju finansijski doprinos i obezbeđuju pandemijske proizvode zemljama sa nižim primanjima.

Postoji presedan.

Trenutno farmaceutski proizvođači daju godišnji prilog od 28 miliona dolara SZO pod okvirom zvanim Pripremljenost za pandemiju influence (PIP).

Novac se izdvaja za gradnju kapaciteta i aktivnosti reakcije tokom pandemije.

SZO ima pristup u realnom vremenu za otprilike 10 odsto od svetske proizvodnje vakcina tako da može da šalje vakcine zemljama u razvoju kojima je ona hitno potrebna.

Ona želi da primeni isti mehanizam na buduće pandemije.

Aktuelni nacrt predlaže da SZO dobija pristup u realnom vremenu za 20 odsto pandemijskih proizvoda – u koje spadaju dijagnostika, vakcine, lična zaštitna oprema i terapeutika — kako bi omogućila ravnopravnu raspodelu.

„Mi predlažemo 10 odsto kao donaciju i 10 odsto po pristupačnoj ceni da bi SZO mogla da ih daje zemljama sa nižim primanjima“, kaže doktor Tangčaroensatijen.

„Na ovaj način, sve zemlje – bilo da su bogate ili siromašne – imaju pristup istim vakcinama istovremeno.“

Međutim, viši izvor koji učestvuje u pregovorima kaže da je malo verovatno da će bogate zemlje pristati da se „odreknu“ vakcina usred pandemije.

„EU, SAD i Velika Britanija smatraju da njihovi političari nisu spremni da kažu da će se obavezati na davanje 10 odsto, 15 odsto ili koliko god već procenata da bude definisano“, kaže on.

Sa dogovorom ili bez dogovora?

Za ljude koji žive u zemljama u razvoju gde je zdravstvo ionako već ograničeno, sporazum o pandemiji je preko potreban.

Agrej Aluso je afrički direktor Mreže za pandemijsku akciju, grupe od 350 pojedinaca i grupa civilnog društva koje vode kampanju za bolju pripremljenost zemalja u razvoju za epidemije zaraznih bolesti.

„Kako da se pomerimo od ovog statusa kvo?“, pita se on.

„Imamo neke delove sveta koji nemaju skoro ništa što bi iz zaštitilo od pandemije.“

Viši izvor koji učestvuje u pregovorima SZO kaže da je bilo kakav dogovor bolji od nikakvog dogovora.

„Možda ne mora sve da bude savršeno prvog dana, ali hajde da krenemo“, kaže on.

„Mislim da su svi ubeđeni da to treba da uradimo u maju. Možda neće biti savršeno, ali možemo da gradimo dalje odatle.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk