Koliko je realna objavljena prosečna zarada za decembar

Narodna stranka postavlja pitanje kolika je zaista realna prosečna zarada u Srbiji, ona koja se zvanično objavljuje ili neka druga. Evo šta se kaže u saopštenju Narodne stranke.

Zloupotreba statistike u poslednje vreme u Srbiji je u zamahu. Otkako socijalno raslojavanje u Srbiji pokazuje dramatične manifestacije, serviraju nam se podaci o BDP ili prosečnoj zaradi koji, pored toga što se fingiraju upotrebom različitih metodologija, ne pokazuju kako se to odražava na sve ili većinu građana Srbije.

Krije se i da smo na samom repu Evrope po BDP zasnovanom na paritetu kupovne moći (PPP), jer smo po podacima MMF-a tek na 38 mestu od 48 zemalja Evrope. Još je gore ako se posmatra BDP po glavi stanovnika. Tu smo na 40 mestu od posmatranih 47 zemalja.

Zato deluje sumnjivije podatak, koji je nedavno objavio RZS, da je prosečna neto zarada za decembar 2023. godine iznosila 95.000 dinara, a bruto130.400 dinara. Da li ima mesta sumnji da su ovi podaci tačni ili je to “pumpanje” blagostanja za političku (zlo)upotrebu? Sumnje su osnovane bar iz nekoliko razloga.

Prvo, prosečne zarade izračunavaju se tako što se masa zarada isplaćenih u tom mesecu deli sa brojem svih zaposlenih, ne uzimajući u bez obzira da li su zaposleni te zarade stvarno primili. Drugo, u decembru prosečne zarade su inače generalno veće, jer se isplaćuje i deo januarske plate zbog Nove godine i praznika.

Treće, sporna je metodologija koja se koristi i primenjuje za izračunava zaposlenosti. Prema anketi o zapošljavanju u trećem kvartalu 2023. godine objavljeno je da je bilo 2,88 miliona zaposlenih, dok je prema podacima istog tog RZS registrovana zaposlenost u istom periodu bila je 2,37 miliona. Razlika je preko 510.000, pa je presudno koji podatak je korišćen, jer u zavisnosti od broja se drastično menja i iznos prosečne zarade.

Četvrto, RZS ne uzima podatke od svih preduzeća, jer bi (po tvrdnji RZS) bilo nemoguće prikupljati i obrađivati te podatke na mesečnom nivou, već obuhvata negde oko dve trećine zaposlenih, koji se biraju prema veličini pravnog lica i prema broju zaposlenih, od većih ka manjim.

Peto, prema Anketi o radnoj snazi koju sprovodi RZS, ukoliko je neko pomažući član u domaćinstvu ili radi jedan sat nedeljno posao plaćen u novcu ili naturi, on se više ne ubraja u nezaposlene. Međutim, kada se izračunava “prosečna zarada“, takvi se više ne ubrajaju u zaposlene, pa se pri obračunu prosečne zarade izbacuju upravo oni sa najmanjim primanjima i tako se veštački diže prosečna zarada u republici.

_______________________________________________