Orezivanje drvoreda: Bahatost ili tako mora

Svake godine kada radnici Gradskog zelenilka krenu sa okresivanjem drvoreda na javnim površinama, građani nas zovu i traže da objavimo šta se i kako se radi. Građani su sa pravom zabrinuti i reaguju na svako smanjenje zelenih javnih površina jer žive u gradu koji je jedan od najzagađenijih kada je vazduh u urbanim delovima grada u pitanju.

Ovoga puta stigli su nam pozivi meštana Amidžine ulice, pa je urednica Radio Ozon FM-a Mila Tomić na tu temu razgovarala sa Dejanom Ćosićem, direktorom JKP „Gradsko zelenilo“.

• Čačani jeste li prolazili Amidžinom ulicom? Ogoljena je. Sva stabla su izveđena i zamenjena novim. U kratkom roku, 2-3 dana, šta se dogodilo, pozvali smo direktora javnog preduzeća Gradsko zelenilo Čačak Dejana Ćosića. Koliko nas je novi drvored koštao i šta je sada zasadjeno?

– Nije ništa neplanski urađeno. Velike pritužbe su bile od sugrađana u Amidžinoj ulici.  Ne odjednom i ne u samom početku, ali  vremenom stabla su obolela ne iz nekog nepoznatog razloga, nego to je crvenolisna šljiva (latinski naziv prunos pisardi), to su krta stabla. Onda je počelo jedno po jedno stablo da se uklanja, zbog bolesti i zbog fizičkog izgleda. Drugi minus ovog drvroreda je bio taj što su ta stabla imala plod. Tako da u vreme kad je plod padao na trotoar, bilo je mnogo pritužbi da to nije u redu, da to treba menjati. Mi smo prolongirali zamenu stabala koliko smo mogli. Došao je trenutak da negde oko desetak stabala uklonimo iz drvoreda. Inače, ceo drvored, ukupno sa obe strane ulice, ima 74 stabala. Tražili jedno vreme adekvatnu vrstu drveta kao zamenu za crvenolisnu šljivu i čekali trenutak da ta zamena bude u redu i da budemo sigurni da nismo pogrešili. Ne kažem da prvobitni drvored nije bio dobar, pogotovo u vreme cvetanja, jer je mnogo lepo izgledao. Međutim, zbog ploda koji je posle cvetanja padao na trotoar i zbog fizičkog stanja u kakvom su stabla bila, bilo je potrebno da ih zamenimo.

Nekad: Crvenolisna šljiva

• Dakle svih 74 stabala crvenolisne šljive su uklonjena i na njihova mesta posađena druga vrsta?

– Rekao bih ovako da su 74 stabla zamenjena, ne posečena, nego uklonjena i posađeno 74 novih stabala. U pitanju je Carpinus Betulus tj. usko piramidalni grab. I forma odgovara,  da kažem, ne remeti ni saobraćaj, ni pešačku zonu. Meštani Amidžine ulice koji su izašli i videli, nisu negodovali, čak su svi njihovi komentari bili u superlativu. Tako da, što se tiče vrste drveta koju nigde nismo do sada sadili, a to je usko piramidalni grab, mislim da će ovde biti adekvatno rešenje. Zapravo ne mislim, nego znam pošto sam pejzažni arhitekta, znam da će se uklopiti u taj ambijent. Znači, ništa nije neplanski, već se čekao pravi trenutak za zamenu stabala tj. iskoristili smo maksimum od stabala crvenolisne šljive koji su mogli da daju.

• Da li vam je žao tog divnog drvoreda? Čisto onako ljudski, emotivno?

– Sa emocijama ne mogu da se nosim, jer smatram da će ova stabla biti top za ovu ulicu. Ali, sa druge strane, izašli smo u susret svim sugrađanima koji idu kroz Amidžinu ulicu u vreme kad je plod na trotoarnoj površini.

Sada: Piramidalni grab

Direktor Ćosić smatrao je potrebnim da posebno naglasi sledeće:

– I ono što treba da kažem, sugrađani treba da znaju da postoje neke stvari, da neko kaže „meni lično smeta“. Ja jesam direktor „Gradskog zelenila“, ali prvenstveno sam pejzažni arhitekta. Bio sam i nadzor Gradskom zelenilu iz Gradca 2013. i 2015. godine. Evo primer ulice Filipa Filipovića. Možete da pogledate, imate stabla 40 cm u prečniku. Lipa je u pitanju, koja ima prečnik krune 10 metara. Svake godine mi orezujemo stablo „u glavu“, kako bi naš narod rekao, zato što oni izbojici udaraju u žice, bukvalno imamo instalacije iznad njih. Nismo nijedno stablo uklonili, ali je izbor vrste drveta pogrešan. Nekad neko nije adekvatno izabrao odgovarajuću vrstu, i mislim to sad treba imati u vidu. Jer stablu, da dođe do svog pravog izgleda, treba sigurno desetak godina, možda i više. Nikoga briga da li je neko omašio vrstu, da li su dole instalacije, da li je veliki korenski sistem, kao što je bilo u ulici Devet Jugovića, ako se sećate. Platane su sadili do zgrade na pet metara, a rastojanja između stabala na četiri metra.  Znate, ispod Solida, mi smo to orezali u glavu, jer sugrađani nisu mogli da otvore prozore od grana koje su dosezale do zgrade. Zatim su im u stan ulazile stenice i insekti sa drveća, a gotovo da nisu imali dnevnog svetla od gustog granja ispred prozora. Nismo posekli stabla platana, ali smo ih adekvatno orezali da u dogledno vreme, drvo ima svoju funkciju a da ne smeta.

• I u toj varijanti nije bilo problema?

– Kažem, prilikom sadnje treba proceniti dobro šta u perspektivi dobijate od stabla i da li će imati problema. Konkretno, pitali ste me za Amidžinu ulicu, i ove sadnice piramidalnog graba koje su posađene, stare su oko 7-8 godina.  Da bi dobili onu formu koju želimo nisu uzete male sadnice već one iz rasadnika. To je projekat koji ide iz Ministarstva zaštite životne sredine, znači ne ide preko redovnog ili vanrednih radova Gradskog zelenila, odnosno, opštine. To su sredstva iz projekta „Naša šuma“ gde sadimo hiljadu stabala godišnje. Planirana su sredstva za zamenu drvoreda, u ulicama Kneza Miloša, Amidžina i Bate Jankovića, ukupno, za te tri ulice, je negde oko 5 miliona dinara za koje smo aplicirali kod  Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ulica Cara Lazara, za sada, nije u planu, a da li ćemo ulice Kneza Miloša i Bate Jankovića raditi sada na proleće ili na jesen videćemo, jer trenutno imamo i previše posla.

Za Radio Ozon FM, govorio je  Dejan Ćosić, direktor JKP, „Gradsko zelenilo“ Čačak. Razgovor sa njim vodila je Mila Tomić

___________________________________________________________________