Čajetina: Povećava se broj novih preduzeća i zaposlenih

Tokom poslednjih nekoliko godina, a prema analizi Inovacionog biznis centra Zlatibor, povećao se broj novootvorenih preduzeća, preduzetnika, zaposlenih, kao i prihodi firmi u Čajetini.

Analiza o tome, objasnio je Stojan Vuković, projektni menadžer i koordinator događaja u tom Centru, izrađena je „na osnovu dostupnih informacija  objavljenih na sajtu Agencije za privredne registre“.

Polovinom 2023. godine, registrovana su 294 društva sa ograničenom odgovornošću, što je za 22,5 odsto više nego 2020. godine. U porastu je i broj preduzetnika. Do polovine prošle godine, bilo ih je 1.250, a to je, ističe se, rast od 30 odsto u odnosu na 2020. godinu.

U istom periodu, piše u analizi, povećao se broj zaposlenih. Polovinom 2023. godine bio je 5.001 zaposleni, što je 9,5 odsto više nego 2020. godine.

„Broj nezaposlenih, u istom periodu, bio je 404, što je za skoro 12 odsto manje, nego 2020. godine“.

Prosečna neto zarada iznosila je 58.105 dinara i to je rast od 25 odsto. Međutim, kako se objašnjava, „niža prosečna plata od republičkog proseka posledica je tradicionalno nižih zarada u sektoru ugostiteljstva“.

„Ukupan poslovni prihod 216 aktivnih preduzeća u 2022. godini iznosio je 28.456.554.000 dinara, ali ne može se upoređivati sa prethodnim godinama usled negativnog uticaja krize, izazvane kovidom 19, koja je u velikoj meri umanjila ukupne prihode preduzeća“.

„Ukupan poslovnih prihod 390 aktivnih preduzetnika je u istoj godini, piše u analizi, „iznosio 7.094.589.000 dinara i odnosi se samo na deo od 1.201 aktivnog preduzetnika po podacima iz navedene godine, tako da je ukupni prihod koji su ostvarila preduzeća i preduzetnici znatno veći“.

Iz svega navedenog, zaključuje se u analizi, „evidentan je trend rasta broja preduzeća i zaposlenih, prosečnih neto zarada i ukupnih prihoda preduzeća, što je pozitivan indikator privrednog razvoja u Čajetini“.

Vlasnička struktura

Što se tiče vlasničke strukture, navodi se u analizi, „preduzeća su, uglavnom u vlasništvu građana Srbije, mada postoji i manji broj u vlasništvu državljanja Turske, Rusije, Kine i drugih zemalja“.

________________________________________________________