Zašto su klimatskoj borbi potrebni mladi

Beogradska otvorena škola organizovala je događaj posvećen mladima i borbi protiv klimatskih promena pod nazivom „Klima će promeniti sve(t)“.

Mladima su potrebni jasni i lako dostupni izvori informisanja kada je reč o klimatskim promenama, ali i izmenjen pristup formalnog obrazovanja od škola, pa do fakulteta. Od značaja jesu i neformalni programi i prilike koje će mlade upoznati sa ovom problematikom, ali i rešenjima. Christopher Leigh iz Britanske ambasade u Beogradu istakao je značaj procesa obrazovanja u ranom angažovanju mladih u neophodnim klimatskim akcijama.

Šta je ono što znamo? Klimatske promene dovode do porasta temperature i učestalih toplotnih talasa, topljenja ledenih kapa i glečera, porasta nivoa mora, suša i razornih oluja, ali nisu ujednačene u svakom regionu, niti utiču jednako na svakog pojedinca. Područje Balkana se brže zagreva od globalnog proseka, a Srbija je, prema istraživanjima, najranjivija na klimatske promene u regionu.

Klimatske promene utiču na zdravlje svakoga od nas – bez obzira na to koji fakultet studiramo, čime se bavimo, ili kako i gde živimo. Svako u svojoj profesiji može da doprinese borbi protiv klimatskih promena, jer svako ima drugačiju perspektivu i predlog rešenja.

Šta možemo da uradimo i koja je uloga mladih? Klima za narednih 30 godina je već predefinisana zahvaljujući dosadašnjim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Primera radi, svako od nas na godišnjem nivou proizvede četiri tone ugljen-dioksida (grejanje, kuvanje, napajanje telefona, laptop-ova i tako dalje), a u atmosferi se i dalje nalazi ugljen-dioksid koji su emitovale dve generacije pre nas. Ovo jeste generacijska nepravda koju snose mladi, ali ono što je do nas jeste da se zapitamo šta mi možemo da uradimo i da budemo „kritički optimisti“, kako je to naznačila Zvezdana Božovič, delegatkinja RES fondacije na prošlogodišnjem COP 28.

Do trenutka kada svaka mlada osoba odraste i zainteresuje se za osnivanje porodice, sve teže će se proizvoditi hranu, pristup pijaćoj vodi biće otežan, živeće pod dugim i jakim toplotnim talasima, itd. što je u direktnoj vezi i sa pojavom novih bolesti, našim zdravljam i ljudskim migracijama.

Budućnost zavisi od toga koliko ćemo emitovati ugljen-dioksida, pre svega od načina na koji budemo proizvodili i koristili energiju, napuštajući fosilna goriva, kao što je ugalj, u što kraćem roku. Mladima su tu, zainteresovani za problematiku klimatskih promena, a ono što im je potrebno jesu i otvorene prilike u svim sektorima u društvu kako bi mladi bili deo sadašnijh, ali i budućih rešenja. Upravo je ova saradnja svih sektora, aktera i profesija u društvu jedan od prvih koraka koji mladi preponaju u klimatskoj borbi.

Sa profesionalcima iz različitih oblasti, od tehničkih nauka, preko zaštite prirode, do društvenih nauka, učesnici zelenih razgovora pričali su o tome kako su klimatske promene povezane sa različitim zanimanjima, a predavačice sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji govorile su o važnosti stvarnih, životnih priča (storytelling-a) u delotvornom komuniciranju tema koje proističu iz klimatskih promena.

Događaj je organizovan u saradnji sa RES fondacijom i Centrom za promociju nauke u okviru projekta „Uključi se – Civilno društvo za energetsku tranziciju“. Projekat se sprovodi uz podršku Britanske ambasade u Beogradu, a pored Beograske otvorene škole, projekat realizuje i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI.

________________________________________________________________