Da sam ja neko u Čačku: Dnevna doza sa Pavlom Jelisijevićem

Iako sam došla po svoju „dnevnu dozu prosečnog Čačanina“, ispostavilo se da je tih četrdesetak minuta bilo premalo da u priču stane sve ono što Pavle radi i živi više od petnaest godina. Danas ima trideset jednu. Zimi je u Čačku, a leti u Americi. I tako već jedanaest godina.

Iako je na vreme diplomirao, još kao tinejdžer u srednjoškolskoj učenickoj razmeni, počeo je kao perač sudova i dogurao do menadžera, a uskoro i suvlasnika čuvenog restorana u državi Mejn. Za sve to vreme, Dnevna doza prosečnog Čačanina uvek je bila na meniju. Bio je spasilac, redar, radnik na građevini, ali i noćna mora lokalne vlasti, jer dugačak je spisak problema koje je Pavle rešio ljudima u nevolji. Kaže, sporove dobija bez problema, jer je uvek korak ispred administracije. Osim njegove devojke, tu su još dva važna saborca – majka, pravnik starog kova, i brat advokat. Uz njih je Pavle, još kao mali, naučio ono što mnogi nikad nisu… da samo tamo gde ima volje, uvek ima i načina.