Bratime se Čačak i Kumanovo?
Opšte je poznato da sport, kultura, nauka…spajaju ljude, države i gradove. Zajednički imenitelj za Čačak i Kumanovo iz Severne Makedonije, je košarka, koja će, kako nezvanično saznajemo, dovesti do bratimljenja dva grada. Tim povodom pozvali smo kolegu iz Kumanova Marjana Toševskog koji je suvlasnik i fudbalske akademije u Kumanovu. Prvo smo pitali za sportska dešavanja u gradu i državi.
„Gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrijevski pre svega forsira školski sport. Kod nas se renovira sportska dvorana, a završetak radova planiran je za šesti mesec. Iskreno, to je bila jedna od najlepših hala u Makedoniji, ali i celoj bivšoj Jugoslaviji. Renoviramo i Sokolanu gde su mnogi poznati košarkaši počeli svoj košarkaški uspon. Podsetiću, naša Sokolana je bila kolevka košarke jer su ovde igrali i bili Duda Ivković, Aca Nikolić, Ranko Žeravica, Radmilo Mišović, Dragan Kićanović…Najprestižniji košarkaški turnir održavao se u Kumanovu jer je naša Sokolana bila dvorana zatvorenog tipa, jedina u Jugoslaviji“, kaže Toševski.
Kada će se realizovati bratimljenje dva grada?
„Naš gradonačelnik Maksim Dimitrijevski kreće u kampanju jer se kandidovao za predsednika države, a izbori su 24. aprila. Biće zauzet, ali postoji čvrsta volja da se bratimljenje dva grada što pre realizuje. Vaš gradonačelnik Todorović i košarkaška legenda Mišović obećali su da će doći u Kumanovo i da će gradonačelnik Čačka parafirati deklaraciju o bratimljenju“.
Pored renoviranja košarkaškog terena planirate da popravite kvalitet vašeg fudbalskog igrališta?
„Između ostalog, uputili smo mejl direktorki Mozzarta, za Severnu Makedoniju, da nam pomogne oko renoviranja fudbalskog terena. Igralište se nalazi u najlepšem delu grada, ali više detalja dobićete od Tonija Radenkovića, mog partnera u klubu“.
Javio nam se i Toni…
„Fudbalsko igralište nalazi se na izuzetnoj lokaciji, sa veštačkom je travom, ali zahteva sanaciju. Stupili smo u kontakt, sa Ivanom, direktorkom Mozzarta za Severnu Makedoniju, poslali smo joj mejl i sada očekujemo odgovor da li je velika kompanija u mogućnosti da nam pomogne“?
Interesantno, deda Marjana Toševskog bio je Srbin Uroš, rodom iz Vranja.
„Nakon Drugog svetskog rata, a po nastanku republike Makedonije, svi koji su se prezivali na ić prebačeni su da se prezivaju na ski. Moj drug i ja se, na popisu stanovništva, izjašnjavamo kao Srbi“, konstatuje Toševski.
Radmilo Mišović: Često smo igrali u Kumanovu
Naravno, informaciju smo želeli da proverimo kod legendarnog Radmila Mišovića jer je novinarska ekipa iz Kumanova, u Čačku, odradila intervju sa njim.
„Na zimskim turnirima u Kumanovu Borac je često učestvovao, tako da sam i ja bio akter. Pored Borca gosti su bili Radnički, kao tadašnji šampion, Zvezda, Okk Beograd, a Borac je bio stalni gost. Jedino je Kumanovo imalo zatvorenu dvoranu u Jugoslaviji i mnogi košarkaši postali su igrači na tom turniru“.
Ideja o bratimljenju, dva grada, rodila se kada ste obeležavali 45 godina od Vaše oproštajne utakmice u dresu Borca.
„Na neki način bio sam spona između gradonačelnika dva grada. Prvi čovek Kumanova sada je u kampanji za predsednika Severne Makedonije, ali se nadam da će se ideja realizovati. Takođe, voleo bih da im malo pomognem oko renoviranja jednog terena u Kumanovu“.
Dobro, da se vratimo na naša, čačanska, košarkaška zbivanja. Da li je Borac Mozzart tokom sezone ispunio Vaša očekivanja?
„Dejan Mijatović je izuzetan trener sa iskrenim namerama i dobrom košarkaškom vizijom. Po mom mišljenju, ABA liga nije dobra priča za Borac jer u ovom formatu takmičenja on ne može da podmladi ekipu, iz svoje škole košarke, nikada. Rezultat je prioritetan, dovode se stranci, a naša deca ne mogu da dobiju šansu. Godinama se priča o saradnji na relaciji Borac – Mladost, ali nikako da zaživi u punom kapacitetu. Borac je košarkaška kapa za Čačak“.
Manje je poznato da je Radmilo Mišović, dok je bio funkcioner u klubu, davao i svoja finansijska sredstva za klub?
„Kada je Borac bio u situaciji da ceo prvi tim ode iz kluba, zbog toga što nismo imali novac da isplatimo jednu stipendiju, prodao sam dva automobila. Potom, dve godine sam bio glavni sponzor, kod mene u kafe – restoranu se hranilo više od 20 igrača. Jednu fakturu nisam poslao u Borac. To su bile velike pare za mene, praktično sam svoju porodicu stavio u drugi plan. I sada nemam razloga da se pravdam, sve sam radio čista srca jer je Borac za mene bio sve. Voleo sam ga, a Borac volim i sada“, konstatuje Mišović.
Đ.Mečanin, kablar.net