Paprene kazne za stan na dan bez registracije

Država je pooštrila kontrole, kazne nisu male, ali to i dalje nije dovoljan motiv da se izađe iz sive zone.

Izdavala sam stan i preko „Bukinga” i uz pomoć domaćih oglašivača, a sada radim isključivo uz preporuke. Imam stalne goste i posao ide odlično, čak sam i cene spustila jer više nikome ne plaćam proviziju, kaže vlasnica dva apartmana koja izdaje na periferiji Beograda. Za registraciju, smatra, za sada nema potrebe, jer je, kako kaže, vrlo malo registrovanih objekata u našoj zemlji. Tako je godinama, jer se ovim poslom danas bavi svako ko ima dvadesetak kvadrata viška i malo novca da to sredi za izdavanje. Većini vlasnika to je dodatni, a ne glavni posao i računaju da u svakom trenutku mogu da prekinu time da se bave. S druge strane, mnogo je više stanova na crno nego inspektora, pa ni kontrole nisu motiv da se izađe iz sive zone.

Sagovornica kaže da se ovim poslom bavi već šest godina i da nikada nije imala inspekciju, niti je bilo ko prijavio da iznajmljuje stanove u porodičnoj kući. Na pitanje da li će podneti zahtev za registraciju, kaže „ako bude morala”. Šta to znači? Država je kontrolu izdavanja stanova na dan odnedavno dodatno pooštrila.

Osim velikih centara, poput Beograda i Novog Sada, na udaru inspekcije su i vlasnici objekata u manjim gradovima. Međutim, i dalje ne postoje podaci o tome koliko je objekata za smeštaj u sivoj zoni i koliko ih se izdaje bez potrebnih dozvola. Dodatni problem državi stvaraju platforme preko kojih se izdavanje najčešće obavlja i koje posluju u Srbiji, s tim što u našoj zemlji nemaju ni predstavništvo, a ne poštuju ni naše propise.

Sistem registracije je na ovim sajtovima jednostavan, plaćanje provizije se podrazumeva (i one nisu male), ali je problem što država ostaje bez prihoda od paušalnog poreza, a lokalne zajednice bez novca koji inkasiraju od boravišnih taksa.

A šta je razlog da vlasnici stanova za izdavanje nekretnina izbegavaju da se registruju za ovaj posao? Na ovo pitanje većina odgovara visoki troškovi registracije, što nije tačno.

Iz ministarstva navode da na sve načine pokušavaju da informišu vlasnike objekata koji žele da se bave uslugama smeštaja o svim pogodnostima koje im donosi ulazak u legalne tokove. Obaveze su, dodaje, zanemarljive. Za porez, u zavisnosti od kategorije mesta, iznos po krevetu može da bude nekoliko hiljada dinara godišnje, a registracija, odnosno kategorizacija vlasniku daje veliku slobodu da se bavi ovim poslom potpuno legalno. Potencijalni ugostitelji plaše se nameta koje bi imali u slučaju registracije, a oni su, navode iz ministarstva, zaista zanemarljivi.

– Iz neznanja mnogi ostaju u sivoj zoni, ne računajući na to da mogu da se nađu u neprijatnoj situaciji i pred plaćanjem visokih kazni. Kategorizuju se stanovi, sobe, apartmani i kuće koji pripadaju takozvanoj domaćoj radinosti i ovi objekti moraju da se evidentiraju u Centralni informacioni sistem e-turista preko jedinice lokalne samouprave. Preko e-turiste elektronski se podnosi zahtev za kategorizaciju, posle čega na teren izlazi komisija koja ga ocenjuje i donosi rešenje ukoliko su ispunjeni svi uslovi.

Po ovom rešenju jedinica lokalne uprave obračunava iznos boravišne takse, a Poreska uprava paušalni porez na godišnjem nivou – objašnjavaju iz resornog ministarstva i dodaju da broj kategorisanih objekata neprekidno raste, pošto vlasnici shvataju koliko je važno da legalizuju posao.

Kontrole turističke inspekcije su česte, a razmišljalo se i o pronalaženju softverskog rešenja koje bi pomoglo inspekciji. A da li su kazne možda rešenje za ovakvo izbegavanje propisa. Izdavanje nekategorisanog stana na dan je jedna od najvećih, a ujedno i najtežih prekršaja. Za tako nešto kazne iznose od 150.000 do 350.000 dinara. S tim da ona može da bude i veća, ukoliko inspektori procene da je objekat izdavan tokom dužeg vremenskog perioda. U tom slučaju mogu da na teret stave i uplatu poreza na dobit, kao i boravišnih taksa koje takođe nisu izmirivane.

Kada vlasnik dobije rešenje za bavljenje ovim poslom uz njega mu stiže i nalepnica koja mora propisno da se istakne. Ukoliko to ne učine, vlasnici mogu da plate kaznu između 80.000 i 120.000 dinara, koliko košta i kazna u slučaju da inspekcija zatekne nezadovoljavajuće higijenske uslove u stanu koji se izdaje. Kazne su propisane i za nepoštovanje kućnog reda i one idu takođe od 120.000 dinara.

(Politika)