Preduzetnik registrovao dečiju igraonicu na adresi Vlade Srbije

Igraonice za dečije rođendane i pre decenije, a i danas, su atraktivan biznis za mnoge preduzetnike. Cena zakupa i organizacije, koja premašuje više stotina evra za dva do 2,5 sata zabave, nije prepreka za roditelje, pa se u mnogim prostorima i sada teško nalazi slobodan termin i zakazuje se mesecima unapred.

Pre više od decenije i u Poenkareovoj ulici na Paliluli otvorena je jedna takva, pod nazivom Disco Jump. Osnovao je preduzetnik Dejan Savić, koji ove godine puni 52 godine.

Zvaničan naziv bio je Dejan Savić PR Centar za zabavu i rekreaciju JUMP, a datum registracije u APR-u – 19. maj 2011. Poslovni poduhvat nije dugo poživeo, tek četiri godine, i preduzetnik je iz registra obrisan u oktobru 2015.

Biznis mu je ugašen na zahtev Narodne banke Srbije zbog, kako je navedeno, blokade poslovnog računa u neprekidnom trajanju dužem od dve godine.

Još jedna priča o neuspehu ne bi predstavljala ništa čudno jer se svake godine u Srbiji ugasi i više od 20.000 preduzetnika, da Savić nije, nekoliko meseci pre gašenja, sedište svog biznisa iz Poenkareove prebacio ni manje ni više nego u Nemanjinu 11 odnosno na istu adresu gde se nalazi – Vlada Srbije.

Rešenje kojim je usvojen zahtev za promenu sedišta doneto je u junu 2015.

Ne može da se ponovi?

Na pitanje kako je moguće da jedan preduzetnik registruje svoj biznis na adresi Vlade Srbije, u Agenciji za privredne registre kažu za Forbes Srbija da se postupak registracije zasniva na načelu formalnosti.

Šta to znači? Preduzetnik podnosi prijavu, prilaže dokumenta i podatke, ali APR nije dužan da ispituje tačnost činjenica iz prijave, verodostojnost priloženih dokumenata i pravilnost i zakonitost postupaka u kome su dokumenti doneti. Za tačnost i istinitost odgovornost snosi podnosilac prijave, objašnjavaju u agenciji.

Takođe, podnosilac prijave nije dužan da APR-u podnese dokaz o vlasništvu ili zakupu prostora u kojem želi da mu bude sedište. Vlasnik prostora (u ovom slučaju Vlada Srbije) može da ospori registraciju.

Druge institucije nadležne su da provere istinitost podataka i mogu da pokrenu postupak za utvrđivanje ništavosti ove registracije i po presudi suda, APR bi obrisao tu registraciju.

Očigledno je bilo potrebno vreme za to jer je igraonica „radila“ na adresi Vlade Srbije četiri meseca. Uveravaju nas da se ovako nešto sada ne bi ponovilo.

Predsednik Vlade Srbije u to vreme bio je Aleksandar Vučić, ali verovatno nije znao da u blizini kabineta „ima“ igraonicu.

Turbulentno poslovanje

Vlasnik JUMP-a nekoliko puta je obustavljao poslovanje. U februaru 2012. podneo je zahtev za prekid obavljanja delatnosti od marta iste godine.

Potom je krajem jula podneo zahtev da od avgusta nastavi s radom.

Drugi prekid poslovanja usledio je u januaru 2013.

Potom u junu 2015. dolazi do promene sedišta, a u oktobru i do brisanja.

Da je igraonica poslovala, može se videti na društvenim mrežama. Na Fejsbuku i dalje postoji stranica igraonice, sa poslednjom objavom iz 2015. Takođe, tu je i kanal na Jutjubu gde se mogu videti snimci sa dečijih rođendana. Poslednji video takođe je iz 2015. Igraonica je imala i svoj sajt, ali više nije aktivan.

Ono što se još može naći u dostupnim podacima jeste da su Železnice Srbije u maju 2015. pokrenule sudski postupak kako bi naplatile dugovanje od JUMP-a. Prema dostupnim podacima, vrednost potraživanja je 2,7 miliona dinara. Doneto je rešenje o izvršenju, ali su ročišta nastavila da se održavaju i poslednje je održano u decembru 2021, davno nakon što je preduzetnik ugašen.

Železnicama smo poslali upit kako bismo saznali kakva je sudbina tog spora i naplate i zbog čega su tužili Savića, međutim do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli. Ono što bi moglo da se pretpostavi jeste da je dug mogao da nastane po osnovu korišćenja prostora jer su objekat u kojem je radila igraonica, kao i susedni objekti, na zemljištu Železnica u okviru Dunav stanice.

Kako je navedeno u rešenju o brisanju preduzetnika, zahtev je podnela Narodna banka Srbije zbog blokade računa u neprekidnom trajanju od dve godine. Kako procedura nalaže, APR je dao preduzetniku rok od 30 dana da dostavi potvrdu da nije u prinudnoj naplati odnosno dokaz da mu je račun deblokiran tj. aktivan.

Kako se može pročitati u rešenju, preduzetnik nije postupio po tom nalogu. APR je uvidom u registar NBS potvrdio da je račun i dalje blokiran i odlučio da obriše preduzetnika iz registra čime je zvanično prestao njegov rad.

Ko sve posluje u Nemanjinoj 11

Nemanjina 11 uglavnom je rezervisana da bude sedište ministarstava, direkcija, kancelarija i drugih posebnih organizacija čiji je osnivač Vlada Srbije.

Ipak, ovde trenutno posluju i tri kompanije. Najmlađa je firma Ložionica doo koja je osnovana 14. marta ove godine. Delatnost preduzeća je upravljanje ekonomskim subjektom, tačnije zgradom Ložionice u Beogradu na vodi koja će po završetku rekonstrukcije postati centar kreativne industrije. Osnovana je sa 1.000 dinara kapitala i v.d. direktora je Ana Ilić.

Nešto stariji je BIO4 doo. Osnovan je u julu prošle godine takođe sa kapitalom od 1.000 dinara i sa istom delatnošću – upravljanje ekonomskim subjektom. Ovde je reč o preduzeću koje će upravljati razvojem naučnog BIO4 kampusa. Za direktorku je imenovana Smiljana Krivokuća.

I Ilić i Krivokuća su radile u kabinetu bivše premijerke Ane Brnabić.

Treće, i možda najkontroverznije preduzeće na adresi Nemanjina 11, nosi i zanimljivo ime – Tačka ključanja Srbija doo.

Preduzeće je osnovano u aprilu 2022. sa šifrom delatnosti 7022 – konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.

Vlada Srbije vlasnik je 80% preduzeća, a po 10% drže ruski entiteti za koje se tvrdi u medijima da su direktno povezani s režimom Vladimira Putina – Autonomna neprofitna organizacija Agencija strateških inicijativa za promovisanje novih projekata i Autonomna neprofitna organizacija Platforma nacionalna tehnološka inicijativa.

Upisan je osnovni kapital od 100.000 dinara, a uplaćen 80.000 (u skladu s udelima, Srbija je trebalo da uplati 80.000 dinara, a dva ruska partnera po 10.000 dinara).

Osnivanju je prethodio Memorandum o razumevanju između Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i dve ruske organizacije, a potom i zaključak Vlade. Državu je u ovom poslu zastupao ministar bez portfelja Nenad Popović.

Poslovanje preduzeća detaljnije je krajem januara istražio Radio Slobodna Evropa.