Pčelari započeli obeležavanje pčelinjih zajednica (VIDEO)

Obeležavanje pčelinjih zajednica jedan  je od aktuelnih  poslova  koji   pčelari  obavljaju  u  aprilu. To je obaveza  svakog  pčelara kako  bi  Ministarstvo  poljoprivrede  imalo  uvid  u  stanje  na  terenu  i na osnovu  toga  opredelilo sredstva za podsticaj. Stručnjaci  kažu  da  je  potrebno  nadležne obavestiti  i ako nema promena u broju pčelinjih  zajednica.

 Obeležavanje pčelinjih zajednica obavlja se dva  puta  godišnje,  od  1. do  30  aprila  i  od  1.  oktobra  do  31. oktobra.  Još  uvek  je  rano  prognozirati  kakvo  je  stanje  na  terenu  kaže  profesor  Sveta  Stamenković i  ističe  da  se  svaka  promena mora prijaviti,  kao  i   ako  je  stanje  nepromenjeno.  Ono  što  praksa  pokazuje  je  da  tokom  ove zime  bilo velikih gubitaka  ak  za  oko  20 posto. Normalno je  očekivati,  ističe profesor  Stamenković da budu gubici 10  posto na svakom  pčelinjaku. 

,, U  ovoj  godini  bilo  je  znatno  većih  gubitaka,  ne samo  u toku  zime,  već  i u  kasnoj  jeseni.  Dakle,  gubici  su veliki.  Na osnovu  tih  rezultata  i  prijavljenih  pčelinjih  zajednica u  ovom  trenutku  ne može  se  reći  da  li  je  broj  pčelinjih  zajednica povećan  ili  nije.  Mnogi  pčelari  zloupotrebljavaju  stanje  na pčelinjaku i  prijavljuju veći  broj  pčela nego  što  imaju  ili  ne  prijavljuju gubitke,  tako  da  faktičko  stanje  ostaje  isto. Međutim,  i u tom slučaju  pčelar  mora  da  prijavi  stanje  da  bi  se  registrovao,  da  bi  ušao u  bazu  podataka i  da bi  mogao  da  ostvari  pravo  na podsticaje”, objašnjava  prof. dr  Sveta  Stamenković.    

 Osvrćući  se na prošlu  godinu  naš  sagovornik kaže  da je  bila  jako  loša  za  pčelare.  Prinosi  su  bili  različiti  u  zavisnosti  od  područja .  Navodi  da  je  bagremova paša  bila  takođe  loša,  za  razliku  od  livadske i suncokretove  koja je  konstantno  dobra.  Sa druge  strane,  cena je  nepromenjena i  već nekoliko godina kilogram meda  košta  od 1.200 do 1.500  dinara.

,,U  vremenu  cvetanja  bagrema,  pošto  je  bagrem  najvažnija  paša u  Republici  Srbiji i u  svetu,  bili  su  loši  vremenski  uslovi  u  vremenu  cvetanja.  Bila  je kiša,  hladno  vreme,  pčele  nisu  mogle  da izađu  iz košnica  i  nisu  mogle  da  prikupljaju  nektar. Na našem  terenu  pčelari  su  ostvarili  prosečan  prihod  od  dva  do  10  kilograma  po  košnici. Bilo  je  pčelara  koji  uopšte  nisu  vrcali  med,  zavisno  od  terena.  Na nižim  terenima   bagrem  cveta  ranije, a na  višim, recimo  u  Dragačevu,  kasnije i  događa se  da  u  Čačku  pčelari  nemaju  ni  grama  meda,  a u  Dragačevu  imaju  solidan  prinos“,  kazao  je  Stamenković.  

Profesor  Stamenković   naglašava  da  je  u  ovo  vreme,  kada  je  zaštita  voća intenzivnija   naročito važno  da  voćari  i  pčelari  sarađuju.  To  je  neophodno  zbog  opstanka  pčela bez  kojih  ni  voće ne  može da stigne  na rod. 

,,Pčele su glavni oprašivači  gajenih  biljaka. Voćari  moraju  da  ih  čuvaju kao zenice  svoga oka jer  one  povećavaju  prinos  voćaka  i  drugih  gajenih  biljaka do  82 posto.  Sada  je  vreme  cvetanja.  Voćke  su  u  punom  cvetanju i  neki  voćari,  ne  svi,  čini  velike  greške  jer  tretiraju u  vreme  cvetanja   biljaka  preparatima otrovnim  za  pčele.  U  takvim  slučajevima  dolazi  do  pomora  pčela,  do  trovanja  pčela i  do  velikih  gubitaka, ne samo  za  pčelare,  već i  za  voćare  jer  nema ko  da im opraši voće ako  pčele uginu”, rekao je  profesor  apelujući  na   voćare da  posebno vode računa  o pčelama,  da  voće  prskaju  u  večernjim  satima ili  u  toku  noći  kako  bi  izbegli  trovanje pčela,  a time  bi  postigli veću efikasnost primenjenih preparata.