У књигама зру слова и сазнања нова

Поводом Светског дана дечје књиге 2. априла чачанска Библиотека угостила је Верољуба Вукашиновића, а прилику да упознају савременог песника имали су ученици ОШ „Танаско Рајић”, ОШ „Татомир Анђелић” и ОШ „Владислав Петковић Дис”. Програм  „У средишту лирског поја” осим у централној згради Библиотеке, организован је и у основним школама у Мрчајевцима и Заблаћу.

Песник је казивао стихове „Шумског буквара”, књиге у којој „зру шумска слова и сазнања нова” а публика се врло брзо укључила у својеврсну игру стиховима. Ова збирка осликава песниково детињство проведено у природи и једна је од ретких која се бави екологијом у оквиру савремене српске поезије за децу. Замишљена је као радознала шетња шумом пуном звукова, животиња и биљака необичних назива, од ариша и детлића до кукурека и сремуша.

А ако узмемо у обзир да је буквар свачија прва књига и увод у свет читања, онда његова аура добија на значају с обзиром да су стихови који су се чули прво сусретање са појмом еколошке освешћености.

Азбучна организација буквара тако тежи да створи целокупну слику света оличену у познатом изразу „од А до Ш”. А пошто на слово „Е” није пронашао ни једног становника шуме, песник је испевао „Екологију”. Свака се песма може схватити и као својеврсна загонетка чије се решење рашчитава у наслову, а из њих се може дознати и зашто је трава хајдучка, где се спрема медна журка и како се прави „чај за заљубљене”.

Неке од Вукашиновићевих песама имају и своје музичке обраде, попут „Ђурђевка” који је заоденут у ново име „Сунчев рођендан”, а у интерпретацији девојчице Маше Богићевић из Трстеника, победио на неколиким фестивалима дечје музике.

Из публике је за песника стигло прегршт питања, а одговарајући на поједина Вукашиновић је казао да је још као дете почео да пише, а своју прву песму објавио са 11 година.  Иако пише и за одрасле, истиче да је „много теже стварати за млађе читаоце јер њихове реакције су увек јасне и искрене пошто се не либе да покажу да ли им се нешто допада или им уопште није занимљиво”.

Да је успео да одговори на захтеве читалаца различитих узраста, али и критике, засигурно показују признања попут Награде „Милан Ракић”, „Кочићево перо”, „Јефимијин вез”, Награде „Бранко Ћопић” и многе друге. А на питање како је то бити песник, казао је да „песма некада настаје и по неколико дана и месеци док не обуче прави облик и риму”. Овај поетско-еколошки састанак завршен је песниковом мишљу да „у природи откривамо оно што је у нама самима закопано, што изазива пуноћу живота и радост постојања”.

Програм посвећен књизи за децу водили су библиотекари Дубравка Илић, Бранислава Видојевић, Милица Домановић и Биљана Арсић. Иначе, Међународни дан дечје књиге обележава се од 1967. године сваког 2. априла, када је рођен онај који је од свега што дотакне могао да направи бајку – Ханс Кристијан Андерсен. Литература за децу њихов је сапутник на стази одрастања јер их учи да бриге нису само њихове и да прича често може одговорити на многа питања кроз доживљаје јунака са којима се поистовећују.

_________________________________________________________