Manje zalivajte dvorišta betonom: Toronto uvodi „porez na kišu“

Prvih dana aprila, stanovnike Toronta, iznenadila je vest o novom nametu, tzv. „porezu na kišu“. Mnogi su pomislili da se radi o prvoaprilskoj šali, ali vlasnici privatnih kuća ubrzo su shvatili da tu „nema šale“, pa su se vidno zabrinuli.

Ideja o naknadi za atmosferske vode, nije nova, više puta je razmatrana od 2017. do danas, pa se može zaključiti da „na Zapadu nema ništa novo“.

Kiša u Torontu.   Foto: Lazar Petrović

Zamisao gradske vlasti Toronta, da uvede novu taksu za vlasnike kuća, izazvala je nezadovoljstvo i ogorčenje brojnih građana. Čule su se oštre kritike širom Kanade, ali i Australije i Amerike, a gradske vlasti su optužene da žele da oporezuju kišu, a predlog je nazvan „potpuno ludim“.  Značajan otpor, pojavio se i na društvenim mrežama, kao i na naslovnim stranama medija širom planete. Australijski Sky News je napisao: „Ne idite u Toronto: kanadski grad razmatra uvođenje poreza na kišu“.

Predložena „taksa “najviše bi pogodila vlasnike kuća, ali zvaničnici kažu da im je cilj da podstaknu ljude da održavaju travu i biljke na svom posedu, da ih edukuju, a ne da svoja dvorišta masovno „zalivaju“ betonom. Visina takse će zavisiti od površine tvrdog pokrivača na privatnoj imovini, uključujući i krovove, asfaltirane prilazne puteve i parking.

Prema verziji zvaničnika, u urbanim područjima, postoji mnogo „tvrdih“ površina, a malo onih pod zelenilom. Prevelika količina kišne vode, preopterećuje gradski kanalizacioni sistem, što može dovesti do poplava u podrumima, i uticati na kvalitet voda u rekama i potocima širom Ontarija. Iz Pres službe grada su naveli da se kišnica i topljeni sneg slivaju ne samo u kanalizaciju, već i u cevi povezane sa sistemom vodosnabdevanja.

Na udaru vlasnici kuća u Torontu.    Foto: Lazar Petrović

Građani strahuju da će novi porez dovesti do (nepravednog) povećanja njihovih troškova, a na društvenim mrežama pišu da će sledeći biti „porez na sunčevu svetlost“.

Razgovarali smo sa građevinskim inženjerom, specijalistom za hidrotehniku koji je želeo da ostane anoniman, kako kaže, tako je najbolje, posle svih dešavanja u Kanadi sa kamiondžijama kojima su čak privatni računi u bankama blokirani tokom pandemije.

On naglašava da se u Kanadi, poslednjih tridesetak godina, vodi računa o podzemnim vodama i što manjem oticanju kiše i otopljenog snega u kišne kanalizacione sisteme. Kako su gradske površine, uglavnom pokrivene visokim stambenim zgradama, šoping molovima, asfaltom i betonom, atmosferske padavine ne poniru prirodnim putem u podzemlje, preko zelenih površina, nego završavaju u sistemu kišne kanalizacije, koji se tako preopterećuje. Ujedno, tim procesom znatno se obara i remeti nivo podzemnih voda.

Da bi kišni sistem prihvatio veće padavine, cevi koje se ugrađuju morale bi da budu ogromnih dimenzija, a samim tim i znatno skuplje.

– Zato se, po usvojenim projektnim zakonima, obavezno grade veštačka jezera, podzemni rezervoari i drugi objekti, koji značajno umanjuju nagli priliv u sistem. Dotok vode se tako razvlači na nekoliko sledećih dana.  Ova mera koju država sada nameće, u stvari je jedna od dodatnih mera, sa kojom će se pre svega ostvariti uštede u gradnji – gradskim vlastima koje neće ulagati u veće i skuplje cevi; ali će se ostvariti i dobit od oporezivanja građana – tj. više para u gradskoj kasi. Iz raznih razloga, a najčešće lenjosti, građani betoniraju ili asfaltiraju veliki deo svoje okućnice, ne bi li imali što manje posla oko održavanja zelenih površina.

Beton i asfalt sve češće zamenjuju travu.  Foto: Lazar Petrović

Bilo bi mnogo bolje da država donese Zakon kojim se limitira površina pod betonom ili asfaltom, na privatnom placu, nego što je brzopleto potegla za nepopularnom merom, naplate novog poreza i tako izazvala nezadovoljstvo velikog broja ljudi  – kaže za RT Balkan sagovornik iz Toronta.

U Kanadi, zakon reguliše ponašanje na javnim mestima  – primera radi, ukoliko hranite ptice u parkovima platićete kaznu do 5.000 dolara, a za bacanje smeća propisana je kazna od 2.000 dolara;  ukoliko bacite đubre iz vašeg automobile – kazna je 500 dolara, a ukoliko pecate ribu tamo gde je zabranjeno – kazna je 3.000 $. Nejasno je zašto vlasti nisu predložile donošenje novog Zakona koji bi tačno regulisao koliko zelene površine (u procentima), oko svojih kuća vlasnici moraju da imaju.

Ako je za utehu, novi „porez na kišu“ u Torontu je presušio, za manje od nedelju dana, pre nego što je počela javna rasprava, jer nadležni (navodno) tvrde da im je potrebno više vremena da prouče plan i usklade ga sa drugim inicijativama.

Sve manje zelenih površina ispred kuća (Ontario)   Foto: Lazar Petrović

Gradske vlasti su takođe rekle da će proći dosta vremena, najmanje do 2027, pre nego što budu mogli da uspostave novi poreski sistem.

U razgovoru za Global News, gradonačelnica Toronta je izjavila da pauza nije nastupila zbog onih koji su žestoko osudili „porez na kišu“, već zato što zvaničnici prvo moraju da pomognu vlasnicima privatnih kuća da shvate kako da poboljšaju svoje nekretnine: „Kako da naprave svoje zemljište poroznije, daćemo im informacije, tako da znaju šta da rade i kako da spreče poplave koje se mogu desiti kada dođe velika oluja.“

I tako, do nove oluje, nastupilo je zatišje…

Izvor: Marina Bulatović/RT Balkan     Foto: Lazar Petrović

________________________________________________