Iza Rio Tinta ostaje pustoš i tužbe

Zbog upitnog ophođenja kompanije Rio Tinto prema životnoj sredini, Savet za etiku norveškog državnog fonda razmatra da li ova zemlja treba da proda svoj udeo u kompaniji. I dok dijalog povodom te odluke traje, rudarski gigant suočava se sa tužbom za zagađenje voda i ugrožavanje zdravlja stanovništva na Madagaskaru.

Prema pisanju američkog Vol strit žurnala Savet za etiku najvećeg državnog fonda na svetu ispituje da li da preporuči prodaju udela koji vredi više milijardi dolara, zbog zabrinutosti da Rio Tinto ne postupa etički prema životnoj sredini.

Na osnovu pisma u koje je Vol strit žurnal imao uvid, Norvežani su početkom ove godine obavestili Rio Tinto da je u toku procena štete po životnu sredinu koju uzrokuje poslovanje u brazilskom delu Amazonije.

Zabrinutost se najviše odnosi na krčenje šuma u severnom Brazilu, u okviru operacije „Mineracao Rio do Norte“ (MRN). MRN je najveći brazilski proizvođač boksita, koji se koristi za pravljenje aluminijuma, a proizvede ga oko 12 miliona tona godišnje.

Istupanje – veliki udarac za Rio Tinto?

Ipak, odluka o istupanju još uvek nije doneta, ali Savet striktno prati da li su državna ulaganja u skladu sa etičkim smernicama. Zato, ukoliko bi rezultati istraživanja pokazali da to nije slučaj sa Rio Tintom, mogao bi dati preporuku da se kompanija isključi iz fonda.

Ako do toga dođe uslediće veliki udarac za Rio Tinto,  i to bi, prema pisanju Vol strita, predstavljalo još jednu prepreku u nastojanju kompanije da poboljša reputaciju nakon uništavanja arheoloških lokaliteta u Australiji. Takođe, norvežani su jedni od najvećih akcionara ove kompanije, sa 2,24 odsto udela vrednim oko 2,7 milijardi dolara.

Dodatnu težinu predstavlja to što fond ima oko 1,5 odsto udela u svetskim kompanijama na berzi, a njegove poteze pomno prate drugi državni i veliki fondovi kapitala.

Ovo nije prvi slučaj da neki od fondova preispituje svoju investiciju u Rio Tinto. U februaru je grupa koja predstavlja britanske penzijske fondove – LAPFF, izrazila zabrinutost u vezi sa upravljanjem vodama kompanije u njena dva rudnika u Mongoliji i na Madagaskaru.

Tužba za zagađenje na Madagaskaru

Na Madagaskaru,  Rio Tinto se suočava sa tužbama zbog zagađenja voda i ugrožavanja stanovništva.

Rio Tinto Mines
Date8 February 2011, 11:14
SourceZona Patrimonial Cuenca Minera de Riotinto-Nerva
AuthorJunta Informa

Kako piše američki Intercept, pomenuta kompanija zagadila je tri jezera koja se nalaze u blizini KIT Minerali Madagaskara (KMM), rudnika koji je 80 odsto u vlasništvu Rio Tinta i 20 odsto u vlasništvu vlade Madagaskara.

U njemu se, prema pisanju Intercepta, rudari ilmenit, glavni izvor titanijum dioksida koji se koristi kao beli pigment u bojama, plastici, papiru, lekovima. Osim toga, KMM proizvodi monacit, mineral koji se koristi prilikom proizvodnje magneta u električnim vozilima i vetroturbinama.

Nakon 15 godina poslovanja KMM-a, protiv Rio Tinta je pokrenuta tužba pred britanskim sudom. Žalbu je uložila advokatska firma „Li Dej“, koja zastupa stanovnike sela koje žive u blizini ovog rudnika.

U toj tužbi meštani sela tvrde da su zbog Rio Tinta primorani da konzumiraju vodu koja je kontaminirana štetnim teškim metalima. Kako kažu, u vodama je prisutan visok, odnosno štetan nivo uranijuma i olova, koji predstavlja ozbiljan rizik po ljudsko zdravlje.

Iz tog razloga, firma „Li Dej“ naručila je testiranje nivoa olova u krvi ljudi koji žive u okolini rudnika. Pomenuto testiranje pokazalo je da 58 osoba koje žive na toj lokaciji ima povišen nivo olova, a da u većini on prelazi granicu koju SZO preporučuje kliničke i ekološke intervencije (pet mikrograma po decilitru).

Sa druge strane, portparol Rio Tinta ukazao je da analize kompanije nisu otkrile metale, uključujući uranijum i olovo. Takođe, madagaskarska Nacionalna kancelarija za životnu sredinu kaže da je periodično pratila aktivnosti KMM-a tokom poslednje decenije i rezultati ne ukazuju na kontaminaciju površinskih voda.

Ipak, lokalno stanovništvo, grupe civilnog društva i mediji optužuju kompaniju za devastaciju šuma i ugrožavanje retkih endemskih vrsta, prisiljavanje meštana da napuštaju svoju zemlju bez odgovarajuće nadoknade i drugo.

Od samog početka rada rudnika, meštani iskazuju proteste, a sukobi koji su izbili u junu prošle godine trajali su više od nedelju dana, pošto su stanovnici blokirali putni pristup rudniku.

Madagaskar je nekada imao neprekidan pojas od 1.600 kilometara obalnih šuma duž svoje istočne obale. Danas se procenjuje da je samo delić te šume ostao netaknut. Na ovom mestu se sve vreme otkrivaju nove vrste, ali mnoge od njih su već ugrožene uništavanjem staništa.

Prema pisanju BBC-ja, uprkos zabrinutosti lokalnih organizacija, Svetske banke i drugih tela uključenih u ranu procenu uticaja rudnika, KMM je dobio dozvolu za rudarenje koja je pokrivala tri lokacije za rudnike koji će kopati minerale pod 100-godišnjim zakupom od strane kompanije.

Podsećamo, kompanija Rio Tinto ima preko 52.000 zaposlenih, a u 2023. godini ostvarila je neto dobit od 10 milijardi dolara i prihode od prodaje od 54 milijarde dolara.

Ipak, godinama unazad suočava se sa različitim pobunama stanovnika, a 2021. predsednik i direktor kompanije Rio Tinto odlučio je da se povuče sa funkcija zbog uništenja dva drevna aboridžinska skloništa u stenama Australije.

U septembru 2020. godine kompanija je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke na Papua Novoj Gvineji, dok se više od 150 meštana Bugenvila žalilo da je taj postupak Rio Tinta izazvao zdravstvene probleme 12.000 ljudi koji žive u okolini rudnika.