Prethodni članak
Priča Zorana Popovića iz Čačka, poput filmskih o milioneru koji je postao beskućnik
BIO sam milioner, a ne pričam o dinarima… Imao sam kuću na Senjaku, stanove, kafić i noćne klubove…, vozio najskuplje automobile, obišao pola sveta. Družio sam se sa najvećim beogradskim i čačanskim facama, zabavljao se sa najlepšim ženama. A, danas, evo, došao do toga da sam beskućnik, spao sam da se hranim u narodnoj kuhinji, primam socijalnu pomoć…, ponekad me neko primi u svoj dom da prespavam.
Ovako za „Novosti“, svoju ispovest koja liči na one iz holivudskih filmova, započinje Zoran Popović (62), rođeni Čačanin, koji je odrastao i živeo u Beogradu. Potiče iz veoma ugledne čačanske porodice, od oca Vladislava Popovića, zvanog Vapa, čuvenog profesora i nekadašnjeg direktora čačanske Gimnazije i direktora „Čačanskog glasa“, i majke dr Marije, specijaliste za kožna oboljenja. Posle detinjstva provedenog u Čačku i završena dva razreda Gimnazije, Zoran se obreo u srpskoj prestonici, gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu:
– Tada sam se prvi put oženio i zaposlio se u Vojsci Srbije uz pomoć tadašnjeg tasta, koji je bio general u VS. Posle nekoliko godina sam se razveo, a supruzi i ćerci sam ostavio stan. Zaljubio sam se u 20 godina mlađu ženu, sa njom se venčao i dobio sina. Bile su to lepe godine… Radio sam privatne poslove vezane za proizvodnju sokova i piva sa poznatim beogradskim biznismenom. Imao sam mnogo para… U posao sam uveo i prijatelja iz Čačka, koji me je na kraju upropastio. Radio je meni iza leđa, pa sam izgubio poverenje poslovnih partnera.
Nakon što je njegov pokojni otac prodao pozamašnu imovinu u Čačku, kupio je stan u Birčaninovoj ulici u Beogradu, a kasnije je počeo da gradi kuću na Senjaku. U izgrađenom objektu, koji nije mogao da legalizuje, imao je stan od 250 kvadrata, kafe-bar, dva noćna kluba. Živeo je, kako voli da kaže, u svili i kadifi…
– Sve su mi to porušili. Ostao sam bez ičega, a i žena me ostavila. I njoj sam dao stan. Vodio sam raskošan život, voleo da popijem, da se provedem…, imao veliki krug prijatelja. Sada sam ostao potpuno sam.., svi okreću glavu od mene. Možda sam loš čovek, ko zna… Vratio sam se u Čačak 2014. godine, jer sam tada doživeo i prvi moždani udar. Živeo sam doskoro sa majkom na Kablaru. Pre nego što je preminula, prodala je svu imovinu, i živeli smo u iznajmljenom stanu. Kada je ona umrla, nisam imao gde. Tokom korone sam dobio i drugi moždani udar. Od tada sam beskućnik. Živeo sam na autobuskoj stanici u Čačku, u dva navrata po šest meseci – kazao nam je Zoran.
Pola godine je proveo i u manastiru Stjenik, nedaleko od Čačka. Tu je vodio brigu o životinjama, ostavio alkohol i cigarete.
– Uuuu, kakve su moje svinje bile, vodio sam računa o njima, hranio ih… I jagnjad su bila dobro podgojena… Zavoleo sam taj posao. Nisam mogao duže da ostanem, pa sam se vratio u Čačak. Počeo sam da primam socijalnu pomoć od oko 9.000, a hranim se u narodnoj kuhinji. Tražim posao, ali niko neće mene u ovim godinama da primi. A, mogao bih sve da radim, ničega se ne stidim i nije mi teško, sem građevine, jer su me pomalo izdale noge, pa nisam siguran da li bih mogao na visinama da budem. Naučio sam i da orezujem voće, pa sada ponekad idem u nadnicu kada me neko pozove. Kada bi, barem, neko mogao da mi pronađe neki sobičak, da samo imam stalni krov nad glavom… – zamišljeno nam je govorio Zoran.
A, svojima nisam potreban
Kada pogleda iza sebe, kako nam je kazivao, svega bi se odrekao, sveg bogatstva koje je imao, samo da danas ima nekog pored sebe, platu i skromni dom.
– Nikada nisam želeo da prosim. Bilo je uvek dobrih ljudi i biće. Čuju za mene, slušaju moje priče.., valjda sam im interesantan, simpatičan, pa su mi ostavljali poneki dinar. Ali, izgleda da samo svim svojima – i familiji i prijateljima ovakav nisam potreban. Ovakav, bez dinara, narušenog zdravlja i lutalica – zaključio je Zoran.
Neka ovo pročitaju roditelji koji sa ushićenjem i pohvalama podržavaju reklamiranje kladionica u školskim dvorištima.
Ono kad ti Bog da, al djavo ti ne da
Ti si to izabrao, bahatio se bio raspikuca a sav potencijal za pristojan zivot i vise od toga si imao kao i odskocnu dasku za mnogo toga. Uopste te ne zalim. Snosi posledice,ne kukaj i ne ocekuj sazaljenje jer ga nemas za sta dobiti.
Ne govorite tako, greh je, nikad se ne zna šta život može da donese. U trenu se sve promeni, niste bili u tuđim cipelama zato ne osuđujte. Ovo je jedna od neobičnih životnih priča i ne prepoznajem je kao jadikovanje i traženje sažaljenja, jednostavno priča o životu…
Imamo slučaj,sličan,gde je čoveku,sada pokojniku,sudija iz Ivanjice,nezakonski,brutalno,otela bolesnoj osobi nepokretnu imovinu i ta bolesna osoba od karcinoma je morala mesecima da spava pod vedrim,do smrti,po putevima,kanalima,šumama..strašna smrt,zaslugom sudije,lokalnog kriminalca..
Nažalost,kako ljudi stradaju zbog sudske korumpiranosti,bahatosti,pa šta kaže ta sudija iz Ivanjice,jer to istina,ako je istina ima li morala,časti,da se oglasi,sudija ja znam da je istina,da ste unesrećili mnoge porodice?
Ta sudija koja je is Ivanjice proterana u cacanski osnovni i dakje u crno zavija mnoge porodice, sa sve cinicnim osmehom na licu.
Glumi da je bjtna i nedodirljiva, kao da je samo abog na zemlji.
Ali ima ona stara narodna, Nicija do zore nije gorela.
Po toj Ivanjičkoj sudiji,niko nije vlasnik svoje nepoktetne imovine,to znači na konkretnom njenom primeru,poništi zakonsko sudsko rešenje staro 40 god.o vlasništvu nepokretnosti i to putem falsifikata se prevede u katastar Guča,primer jedan,otme vi sudija nezakonski šumu u površini 60 ari i to prevede na lokalnog prevaranta,bez vašeg znanja,potpisa,pristanka,putem falsifikovanog potpisa i onda gubite viševekovnu imovinu i zapadate u nerešive probleme,tuđom krivicom!
Нек ви је Бог упомоћи у Чачку од те судије,ми смо је протерали из Ивањице
O toj sudiji treba održati tribinu,oštećene dve sestre su pretrpele golgotu sa strane sudije,nije im priznato zakonsko sudsko regularno zaveštanje,bahatost sudije ni to nije bilo dovoljno,već ih je proterala nasilno,nezakonski sa kućnog praga,otela im pravo na el.energiju,otela im pijaću vodu sa svog izvora,bunare,oduzela im prošlost,istoriju,budućnost..
BOŽE,NAMA NEMA SPASA,AKO JE OVO SVE ISTINA,BOLJE DA NE DAJEM MIŠLJENJE?
Nemojte više pisati o toj sudiji,ima zaštitu,može da radi šta hoće ali ne može da radi protiv Božjeg suda
Nece ni ta zastita dovjeka.
Prica se da joj se opasno klima pozicija. Izgleda da je udarila na nekog ko ima jaca ledja
Kako će neki umirati,osvestiće se i setiti svih zlodela ali će im biti kasno i ta osuda se ne može novcem platiti
Napisite vec jednom jasno i glasno ime i prezome dotovne hodpodje! A mozda se i
Vi plasite?Fok se javno i otboreno ne ptozove, radice sta hoce i misli da mozr
Ali, nicija nije do zore gorela.
Bog je Veliki🙏
U pravnim državama ta sudija bi godinama robijala a u privatnim državicama je oliččenje ove sekte na vlasti ?!!
Koliko mi je poznato sudija je Danijela G.
ИME СУДИЈЕ ЈЕ ДАНИЈЕЛА ГОЈКОВИЋ,ВЕЋ ГОСТУЈЕ И НА ТВ,ДОБИЛА УНАПРЕЂЕЊЕ У ЧАЧАНСКИ О.СУД
E sada će se napokon oglasiti sudija,pošto smo saznali njeno ime?
Valjda će sad tužilaštvo reagovati,osim,ako sudija nema imunitet
Neki če umreti manji od pesnice!
E moj Zoki,žao mi je tvog slučaja,šta si imao a svojom zaslugom izgubio,nisam osoba koja osuđuje a trebalo bi,vidiš ove natpise kako nekima koji rade časno i pošteno,sudija ih teroriše i otima im siledžijski imovinu
Ovaj slučaj mi je malo poznat o toj sudiji,čitao sam negde ali dali je moguće sve ovo što pročitah,nemogu da verujem a čudimo se što nam arnauti oteše našu kolevku e sudija jesam starija osoba ako je ovo sve tačno dobićeš kaznu od našeg svevišnjeg šta uradi i počini imašli savesti kakav ti je obraz
Treba ispitati taj slučaj Ivanjičke sudije,od koga je dobila naredbu da počini taj gnusno i pokvareno delo,protiv mirnih građana,koji su bili vlasnici,zakonski svoje imovine,sudija je samo nečiji pion u ovim brutalnostima.