Kvalitet mlečnih proizvoda na čačanskoj pijaci je na najvišem nivou (VIDEO)

Čak pet osoba je preminulo u Austriji pošto su konzumirali kajmak u kome se našla bakterija listerija. Ona se veoma često može naći u mleku i proizvodima od mleka.

Na čačanskoj mlečnoj pijaci do sada nikad nije bilo problema sa bezbednošču hrane koja se prodaje. Itekako se vodi računa o higijeni ali i o onome što se prodaje u okviru objekata.

Upravnik pijace Bogoljub Radisavljević podseća da je pijaca rekonstruisana po svim standradima i propisima za prodaju mlečnih i suhomesnatih proizvoda: postavljene su rashladne vitrine, klimatizovani su za letnji period, mokri čvor je poseban, a svi prodavci moraju da imaju registrovana domaćinstva. Svako u domaćinstvu mora da ima posebnu prostoriju za preradu mleka, sanitarnu knjižicu dok se  mlečna pijaca svakodnevno čisti, dezinfikuje…

„Inspekcijski organi rade redovne provere jer su mlečni proizvodi veoma osetljivi. Uzimaju se uzorci i oni se ispituju u laboratorijama. Dobijamo redovno izveštaje i do sad anismo imali probleme. Trenutno imamo 56 zakupaca. Higijena je kod nas, na mlečnom delu, na najvišem nivou i svako jutro se sve kontroliše, čak i temperatura rashladnih vitrina. Problem je prodaja van pijace koja nije pod našom kontrolom niti možemo to kontrolisati. Odgovorno tvrdim da se higijena poštuje u svakom segmentu koji je zakon propisao i pravilnik o održavanju higijene i objektu gde se vrši prodaja mlečnih proizvoda“, podvlači upravnik pijace Bogoljub Radisavljević.

Milomirka Popović pet decenija dolazi na pijacu gde prodaje sir i kajmak. Zadovoljna je uslovima koji postoje na mlečnoj pijaci u Čačku, a prodaje se samo roba registrovanih domaćinstava koja su morala da ispune stroge uslove prodaje, odnosno da izvrše registraciju domaćinstva.

„To smo prvo morali da uradimo – da ispunimo stroge uslove i registrujemo domaćinstvo. Pedeset godina dolazim na pijacu, a higijena je uvek morala biti na najvišem nivou. Nekada su sve vitrine bile zauzete, danas nije tako, manje nas je. Cene proizvoda su nepromenjene, ali se oseća kriza, kupaca je sve manje. Nema gužvi kao što je nekada bilo. Nekada kupci traže samo 200 grama kajmaka, šta ćemo takvo je vreme. Kada neko zatraži dve, tri kriške sira ja ih poklonim. Posuda od pet litara je najmanja da bi se dobio kvalitetan kajmak. Što je mleka više i kajmaka je više. Mleko se skuva, pokrije, pa skine prekrivka i kajmačenje počinje. Sledećeg dana se pravi sir. Stari kajmak mora više da odstoji“, priča Milomirka. 

Podsetimo, Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe je krajem 2016.godine proglasio i stavio na listu za nematerijlano kulturno nasleđe kajmak sa područja Čačka, Kraljeva i Užica.

Kajmak je na listu za nematerijalno kulturno nasleđe uvršćen zahvaljujući dvogodišnjem radu muzeja iz Čačka, Užica, Sirogojna i Kraljeva uz podršku tehnologa sa Poljoprivrednog fakulteta.