Kako funkcioniše „tečno drvo“ koje prečišćava vazduh u Užicu i Beogradu?

Velika prozirna staklena posuda sa zelenom tečnošću, koja je postavljena nedavno na centralnom trgu u Užicu, i dalje privlači pažnju prolaznika.

U pitanju je foto-bioreaktor „Likvid 3“, odnosno „tečno drvo“ koje služi za prečišćavanje zagađenog vazduha. Sistem sadrži 600 litara vode sa mikroalgama koje vezuju ugljen-dioksid i, pocesom fotosinteze, pretvaraju ga u kiseonik.

Sistem, poručuju njegovi autori, nije zamena za prirodno drveće, već je namenjen da se postavlja u urbanim zonama u kojima nema dovoljno ili uopšte nema zelenila.

Osim staklenog rezervoara sa tečnošću, objekat ima klupu za odmor prolaznika, punjač za mobilne telefone i solarne panele koji ga napajaju  električnom energijom.

Domaći izum

U Srbiji, za sada, postoje tri takva prečišćivača  vazduha – dva u Beogradu i jedan u Užicu. Prvi je postavljen 2021. godine u Beogradu, u Makedonskoj ulici. Zahvaljujući donaciji NLB Komercijalne banke, u januara ove godine, istalirana su još dva – na Terazijama u Beogradu i Trgu partizana u Užicu.

Prvi urbani foto-bioreaktor u Srbiji „Likvid 3“ je osmislio i, od 2018 godine, razvijao tim naučnika iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu.

Institut je to rešenje prijavio za program „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji sprovodi Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine Srbije i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Od 120 prijavljenih projekata, za finansijsku podršku je izabrano njih 11, a projekat begradskog Instituta je nagrađen kao jedan od najboljih inovativnih rešenja.

Dr Ivan Spasojević, jedan od autora tog rešenja i naučni savetnik u Institutu,  objasnio je da „tečno drvo“ nije i ne može biti zamena za prirodno drvo i da se postavlja u urbanim zonama u kojima sadnja prirodnih stabala nije moguća.

„Početa ideja je bila da iskoristimo mikroalge za prečišćavanje vazduha. Razvijali smo biološki, tehnički i dizajnerski aspekt sistema i došli do rešenja koja su sada na ulicama Beograda i Užica“, kazao je ranije Spasojević za beogradski nedeljnik Novi magazin.

Mikroalge i biomasa

Sistem sadrži mikroalge koje, kao i biljke, tokom fotosinteze vezuju ugljen-disoksid i oslobađaju kiseonik. Osim toga, objasnio je, sistem funkciniše i „kao vodeni filiter, uklanjajući PM čestice, dok mikroalge akumuliraju teške metale“. U pitanju su, ističe, eukariotske mikroalge, a tečnost sadrži i mikroelemente koji su im neophodni za rast.

Dr Ivan Spasojević

– U uklanjanju ugljen-dioksida „Likvid 3“ je ekvivalentan jednom odraslom drvetu i može da prečisti do 3.000 kubih metara vazduha mesečno – naveo je  dr Spasojević.

Sistem je otporan na temperature od pet do 45 stepeni Celzijusa. Međutim,  zimi kada su temerature niže od pet stepeni, potrebno mu je dogrevanje da bi se izbeglo zamrzavanje tečnosti, pa se napajanje električnom energijom kombinuje energijom iz solarnog sistema i elektromreže.

Jednom mesečno mora da se zameni 95 odsto tečnosti, dok se ostatak sadržaja koristi za sledeći ciklus funkcionisanja. Biomasa, koja se ispušta iz sistema radi njegovog održavanja, dr Spasojević kaže da može da se koristi kao organsko đubrivo.

– Mikroalge koje su njemu su potpuno bezbedne i nema rizika za životnu sredinu – naveo je dr Spasojević.

Pošumljavanje

Nada Jovićić, članica Gradskog veća Užica koja je zadužena za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam, ocenjuje da je postavljanje „tečnog drveta“ na centralnom užičkom trgu, jedna od mera za smanjenje aerozagađenja koje ta lokalana samouprava sprovodi.

Nada Jovićić

– Veoma je važno to što je u pitanju proizvod domaće nauke. To je dobro rešenje za gradove koji vode borbu za što bolji kvalitet vazduha, a time i za bolje zdravlje stanovnika – kaže većnica za Ozonpress.

Na pitanje koliko bi takvih sistema bilo potrebno Užicu da se poboljša kvalitet vazduha, koji je veoma zagađen tokom grejne sezone, kaže da bi „o tome trebalo da se uradi detaljna studija“.

Osim tog rešenja, Grad će, ističe, nastaviti sa pošumljavanjem ne samo uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, već i u saradnji sa organizacijama civilnog društva.

– Kako više nemamo lokacija za pošumljavanje koje su u vlasništvu grada, organizujemo akcije podele stabala domaćinstvima za sadnju u drvorištima – objasnila je Nada Jovičić.

Uzrok i posledice

Navodeći da je „u pitanju impresivno dostignuće naših naučnika“, Milenko Jovanović jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije smatra da to  „ipak, nije sistemsko rešenje, jer se njime ne deluje na uzroke enormno visokih koncentracija zagađenja, već na posledice aerozagađenja“.

„To rešenje može imati efekta u zatvorenom ambijentu, ali ne i u otvorenom prostoru. Kako, primera radi, u Beogradu prečistiti milijarde kubnih metara izuzetno zagađenog vazduha koji stalno struji i time se stvaraju dodatne  zagađene količine? Sa takvih 10.000 ili 100.000 sistema ne može se pobošljati kvalitet vazduha u Beogradu“, ocenio je Jovanović za Novi magazin.

Takvi aparati, ističe, ne mogu da zamene delovanje na izvore zagađenja, kao što su indviduana ložišta, industrija i saobraćaj.

– Trebalo bi da imamo imamo što više zelenila i drveća, ali ni to neće rešiti problem jer se ne deluje na izvore emisija zagađenja. Rešenje je delovanje na izvor nastanka probema, a ne na posledice. Ni prašumom nećemo rešiti problem, ako se ne smanje emisije zagađenja – poručio je Milenko Jovanović.