Dala je krv 85 puta, postala donor organa, a onda je promenila život iz korena

Ceo Čačak poznaje humanu sugrađanku Žanu Marković (55) koja je do sada dala krv 85 puta. Kad god je falilo najdragocenije tečnosti, ona se odazivala pozivu. Svi je poštuju, a sada još više jer je uspela da pobedi samu sebe – ona je za samo godinu dana smršala čak 80 kilograma. Žana je primer kako u životu nikada ne treba odustati, a baš zbog toga donela je još jednu važnu odluku – postala je dobrovoljni donor organa.

Nema osobe u Čačku, a ni u okolini, koja ne poznaje Žanu Marković (55), ženu zmajicu, kako je mnogi zovu jer je do sada dala krv tačno 85 puta.

I to nije sve. Žana je odlučila da postane donor organa i da nekome spasi život. Kaže da je nju spasio doktor koji joj je operisao želudac jer je za godinu dana uspela da smrša neverovatnih 80 kilograma – sa 150 kilograma koliko je imala, sada ponosno nosi 70 kilograma.

„Šta da vam kažem, čitav život sam kuburila sa kilogramima, volela sam da jedem i jela sam. Zato sam i došla do 150 kilograma. Trudila sam se da ih nosim onako kako treba jer ja sma jedna pozitivna i vedra žena. Ali, shvatila sam da višak kilograma ugrožava moje zdravlje i onda sam presekla i rekla sebi: ‘Žano, nećeš više biti debela’. I uspela sam“, kaže nam Žana odmah na početku razgovora.

Skoro 30 godina vodila je bitku sa kilogramima, okretala se raznim dijetama, ali ništa nije pomagalo. Zbog toga se odlučila na operaciju želuca.

„Želela sam malo više da uradim na sebi, tako da sam operisala želudac 23. juna prošle godine. Ta hirurška intervencija je urađena kod doktora Ognjena Skrobića. On me operisao, skinuo 70 odsto želuca, četiri dana sam bila zbrinuta u bolnici i od tog dana se moj život u potpunosti promenio život u pozitivnom smislu. Od juna prošle godine pa do marta ove, izgubila sam 80 kilograma. Sad sam žena mačka, a ne zmaj“, kaže Žana kroz smeh.

Sve vreme ove najveće borbe sa kilogramima, Žana je imala podršku svog partnera čoveka koji ju je bodrio i verovao u nju.

„Kada sam ja posustajala, on mi je davao snagu i ljubav, što je negde bilo mnogo lakše. Uvek je lepo kada imate nekoga uz sebe, a posebno ako je taj neko uz vas i u najtežim trenucima jer ja jesam prolazila kroz teške trenutke. Bilo je lepih dana, ali i loših. Srećom pa sam pozitivne prirode i na sve gledam sa nekom dozom srećom. Što kažu – bilo, pa prošlo, idemo dalje“.

Žana je ranije izbegavala da se pogleda u ogledalo, dok je sada druga priča.

„Sada imam šta i da vidim. Ipak sam značajno smršala. Ranije sam upražnjavala najrazličitije dijete, ali najviše sam gubila kilogram, dva do pet, ponekad i deset za mesec, dva dana, ali to nije ništa vredelo. Sve se vraćalo i kilogrami su se ponekad čak i duplirali. Sada, posle ove operacije naučila sam da je najbitnije da se nakon šest sati popodne ne jede ništa. Do tog vremenskog intervala šta smo jeli, jeli, kasnije više ne. Ono što je najvažnije da kažem svima onima koji vode borbu sa kilogramima da sam ja sebi ovom operacijom želuca produžila život za 15 godina. Izbacila sam lekove za pritisak, za srce, lekove za šećer i sada sam prezadovoljna“, kaže ponosno ona.

Za operaciju se pripremiti psihički

Svaka operacija je teška i rizična, ali i postoperativni tok koji treba d aprođe u najboljem redu, ukoliko se pacijent pridržava smernica dokotra, naglašava Žana.

„Nije bilo toliko teško vreme posle operacija, odnosno, postoperativni tok, najteže je bilo zbog hrane, češće je glava bolela, ali izdržala sam uz svu preporučenu ishranu, propisane dijete, sve je lakše, i ja sam dobro“.

U međuvremenu je imala još jednu intervenciju – operisala je koleno. Ali, kako kaže, sve je lakše kad si mršaviji.

„Naravno da je lakše, sama sebi sam lakša. Sda mogu i da potrčim, dok ranije nisam mogla da se popnem ni uz stepenice“, priznaje ona.

Dobrovoljni davalac krvi, a sada i donor organa

Žana se čitav život brinula o drugima. Kaže da je oduvek imala osećaj za humanost i zajedništvo, zbog čega je bez razmišljala, kada su se stekli uslovi za to, dala krv.  A onda je “taj posao“ redovno obavljala.

„Kad jednom daš krv, nema stajanja. Treba stalno davati, ko može, naravno. Bogu hvala, zdrava sam i prava, tako da sam srećna što sam uspela da pomognem onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Zbog svega kroz šta sam prošla, odlučila sam da budem i donor organa. Naše malo, nekome mnogo znači“, poručuje ona.