Vozite decu u sedištima!

Najavljene promene Zakona o bezbednosti saobraćaja izazvale su brojne reakcije u javnosti. I dok se roditelji bune zbog finansijskih troškova koje ih čekaju ako se obavezna upotreba auto-sedišta produži do uzrasta od 12 godina i visine do 135 centimetara, dotle su stručnjaci koji se bave bezbednošću saobraćaja saglasni da su takve promene neophodne, jer će sačuvati mnoge dečje živote.

Veliki broj saobraćajnih nesreća sa tragičnim posledicama po decu-putnike došao je kao posledica  nebezbednog prevoza dece u sedištima. A to je odgovornost roditelja. Vožnja dece u krilu, ili na prednjem sedištu van sedišta svakodnevno se može videti na ulicama ili recimo ispred nekog vrtića oko osam sati ujutru.

          Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u proceduri je upućivanja na razmatranje Vladi, posle čega će se naći pred poslanicima Narodne skupstine koji će odlučiti o njegovom usvajanju – kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja. – Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja, kao međuministarsko telo Vlade, zvanično je usvojilo strateški cilj da najkasnije do 2020. godine moramo dostići nivo da nam više nikada nijedno dete ne pogine u saobraćaju. Ovim je država Srbija jasno zauzela stav da neće dozvoliti gubitak dečjih života u saobraćajnim nezgodama. U skladu sa tim, izmene zakona idu u pravcu veće zaštite dece i značajan broj odredbi se menja i dopunjuje kako bi naša deca bila bezbednija u saobraćaju.

Stradanje u saobraćaju je među najčeščim uzrocima smrti i invaliditeta dece do 14 godina. Prema podacima policije i Agencije za bezbednost saobraćaja prethodnih godina dosta je urađeno na poboljšanju zaštite dece pešaka. Preduzimane su tehničke mere za usporavanje saobraćaja u blizini škola i sprečavanje izletanja dece na kolovoz. Godinama se sistematski sprovodi edukacija u školama o bezbednom ponašanju na putu od kuće do škole. Međutim, potpuno je zanemareno učešće dece u saobraćaju kao putnika u vozilu, kao i edukacija i podizanje svesti roditelja o značaju korišćenja sistema zaštite dece u vozilu, navodi Okanović. Zbog toga već nekoliko godina deca u Srbiji znatno češće ginu kao putnici u vozilu nego kao pešaci.

Ako vam deca nisu vezana, teško da će poštovati propise kad odrastu. Isto, kao kad sa detetom u rukama prelazite  ulicu na crveno svetlo za pešake ili van prelaza. Kod nas se, sa postojećim zakonskim rešenjem, tek svako peto dete staro do tri godine prevozi u dečjem sedistu, što je strahovito mali procenat. Takođe, nema precizne statistike koliko je dece ispravno vezano u sedištima. Strahuje se da se bar trećina onih vezanih u sedištima prevozi u neodgovarajućim šedištima, da sedišta nisu bezbedno pričvršćena za vozilo ili da deca nisu bezbedno vezana u sedištu.

Za poštovanje zakona jedini argument za primenu ne sme da bude kazna. Jer, što se tiče kazni za prevoz deteta van sedišta, one su užasne. A to je da ostanete bez deteta ili da ono ostane trajni invalid.

Pri predlaganju promena Zakona predlagač je krenuo od analize faktičkog stanja – deca niža od 135 cm ne mogu bezbedno da vežu sigurnosni pojas bez upotrebe dodatnih sistema zaštite. Ako ih vežete pojasom za odrasle, gornji deo pojasa dolazi im u visinu glave ili vrata. Pri sudaru ili naglom kočenju takav pojas može da nanese povrede detetu, čak i smrtonosne.