Gori deponija Duboko i čačanski kapital, otrovi stigli i do Čačka, Todorović na koktelu
Iako Čačak ima najveći procenat kapitala u Regionalnoj deponiji Duboko gradonačelnik Čačka se nije oglašavao povodom požara. Otrovi oslobođenji u požaru ostaju i do 15 godina na tlu i taloiže se u kostima i u krvi
Požar na deponiji Duboko traje sedam dana, a sramna ubeđivanja ministarke za ekologiju Irene Vujović da je požar ugašen revoltirala su javnost i građane u Zapadnoj Srbiji. Dim i otrovi sa deponije vidljivi su svakog dana, a stižu ne samo do Užica već i do susednih opština Požege, Kosjerića, ali i do Čačka. Danas se požar ponovo razbuktao pa su u pomoć pozvani i helikopteri.
“Poslednjih nekoliko dana imali smo pozive meštana Miokovaca i kablarskih sela da osećaju miris paljevine kao da gori plastika. Ispostavilo se da je u pitanju dim sa deponije Duboko koji je donosio vetar”, rekli su nam iz Vatrogasno-spasilačkih jedinica u Čačku.
I zaista, fotografije koje smo dobidli od građana iz sela Rošci i Požege potvrdjuju da se dim vidi i da je vazdušnom linijom mesto požara blizu.
„Poštovani šaljemo vam fotografije iz sela Rošci. Danima do nas dolazi dim i smrad sa deponije Duboko a ubedjuju nas da je vatra ugašena. Koga lažu i zašto nas ubijaju“, revoltirani su građani.
Da deponija Duboko i dalje gori potvrdjuju i fotografija koju smo dobili od čitalaca iz Požege.
„Ovo je iznad Požege. Deponija Duboko i dalje gori a kažu ugasili. Šta sve udišemo boga pitaj“, navodi čitalac.
Na pitanje šta sve sa sobom donosi požar sa deponije, bivši načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine, Milenko Jovanović odgovora da to sigurno nisu samo suspendovane čestice, PM10.
“Ono što se emituje, a što je veoma opasno, su furani dioksini o kojima niko ne progovora. O njima nema reči zato što se uopšte ni ne mere. Oni se ne mogu izmeriti klasičnim monitoringom, sve stanice koje postoje ne detektuju takve kancerogene supstance. Sad će neko reći da one uopšte ne postoje, ali to nije istina. Upravo te čestice najviše ugrožavaju zdravlje ljudi, a mi ne znamo koliko toga ima u vazduhu”, naglašava Jovanović.
„Pri takvim događajima stvaraju se uslovi koji pogoduju sintezi dioksina i furana – povišeni pritisak i temperatura, prisustvo polivinil hlorida (PVC), PET plastične boce, aromatični i drugi polimeri, pesticidi, soli i druge hlorom bogate supstance. Da su ove dve porodice heterocikličnih hemijskih jedinjenja opasne i ukazao na teške posledice industrijske nesreće 1976. godine u Italiji. Pitanje nije da li su dioksini i furani oslobođeni, nego u kojim količinama, budući da se njihovo prisustvo ne meri“, navodi za za Balkan Green Energy News Branko Milićević, sekretar Grupe eksperata za gas u Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).
Pomenuta dva toksična jedinjenja su sigurno oslobođena tokom požara, podvlači Milićević.
“Ono što me zabrinjava je reakcija raznih zvaničnika koji, kako se čini, bagatelišu situaciju, odbacuju upozorenja, prebacuju krivicu na druge i tretiraju sve ovo kao politički problem. Ovo nije politički problem, ili nije još uvek. Ovo je zdravstveni i ekološki problem. Vlasti bi trebalo da shvate da POP-sovi ostaju u tlu dugi niz godina – vreme poluraspada dioksina je 15 godina. Dioksine ne možemo tek gurnuti pod tepih i pretvarati se da ne postoje – na kraju će se pojaviti i problem će postati veći. Bolje da ih danas merimo u tlu i vazduhu, nego za 10 godina u kostima i krvi”, upozorio je.
Zanimljivo je da se povodom požara na deponiji ni posle sedam dana nije oglasio najbolji gradonačelnik u Srbiji Milun Todorović, iako nas na svojim društvenim nalozima obaveštava detaljno o svojim aktivnostima, poslovnim i privatnim, ali i kad pije kafu. Podsetimo, na ovu deponiju Čačak odvozi svoj otpad i najveći je akcionar deponije sa 26.88 procenata, dok Užice ima 23,91 odsto kapitala. Osim što nije zainteresovan za zdravlje građana, nije zainteresovan ni šta je sa kapitalom grada kojim rukovodi.
Danas je imao preča posla, bio je na koktelu koji je organizovao Forum privrednika. Međutim, iz same SNS kažu da nisu iznenađeni sa onim što se zbiva na deponiji gde je kažu poslednjih godina pravo rasulo.
„Dok je na čelu Nadzornog odbora deponije bio Petar Domanović, pozicija koja pripada Čačku, grad je itekako vodio računa o svojoj imovini i vodio računa šta se dešava na deponiji, aktivni smo bili u velikom broju projekata i trudili se da posluje pozitivno. Prva odluka Todorovića bila je da skloni Domanovića. Od tada Čačak nije zainteresovan šta se dešava sa deponijom niti aktivno učestvuje u radu a predsednik Nadzornog odbora takođe su uzeli Užičani. Očigledno da su mnogi brzo zaboravili kakav je problem imao Čačak sa odlaganjem otpada i gomilanjem smeća“, navodi naš izvor iz SNS.
Predsednik Nadzornog odbora Deponije Duboko je diplomirani saobraćajni inženjer Saša Misailović (predstavnik Grada Užica), a članovi diplomirani ekonomista Radojica Vulović (predstavnik Grada Čačka), inače večiti kandidat za direktore javnih preduzeća u Čačku, i diplomirani ekonomista Slavenko Milikić (predstavnik zaposlenih). U prethodnom sazivu predstavnik Grada Čačka bio je Aleksandar Terzić.
Milune imas li sramote?
Ovaj narod ne treba zaliti, vecinski su hteli ovaj sistem i ove ljude, a da su samo pogledali ko im vodi gradove i kakve skole i iskustvo imaju ti ljudi, sami bi rekli necemo ovakvima poveriti grad, drzavu na upravljanje.Ali narod vecinski nalikuje ovima na vlasti, to je cista identifikacija.Da je narod domacinski, posten i castan svet, tesko da bi ovakve barabe glasao.
Užasan smo narod, ali neko pismen da dođe na vlast, mogao bi dovesti u red sistem a sistem bi doveo u red narod. E toga se narod najviše i plaši. Zato i glasa ove polutanere.
To nije nečiji dim i otrov, nego svih onih koji odlažu svoje djubre u deponiju Duboko. E to sto su Uzicani prvi na udaru i sto su najvise platili danak, to im se sad vraca. bar u ovom prelaznom periodu kada niko ne zna kuda ce i kuda uopšte može, bar nemaju problem divlje deponije i odlaganja smeca u divljoj deponiji, ali to ne može u nedogled. Nadam se da ce na sledecoj sednici doneti odluku da prošire deponiju i urede jedan pravi prostor za pravu reciklažnu deponiju na duže staze. Ako ima koristi, može još neka opština, ali moraju se strogo znati pravila igre i nema popuštanja, ni praštanja. Bez radne discipline ne može. Tolerancija? Mora se zaboraviti šta to beše…