Male hidrocentrale opet prete reci i manastiru Studenica (VIDEO)

Projekat izgradnje male hidroelektrane Gradina na reci Studenici, vraćen je na velika vrata stavljanjem na javni uvid Urbanističkog projekta za njenu izgradnju na teritoriji Grada Kraljeva. Ovo se dešava gotovo tri godine nakon protesta u naselju Ušće, gde se Studenica uliva u Ibar, i oko dve i po godine nakon poruke predsednika Srbije građanima da „mirno spava ju“ jer će reke biti sačuvane.

Ovo obećanje nikad nije dobilo institucionalni okvir u vidu zabrane izgradnje MHE na teritoriji Kraljeva i njihovog brisanja iz prostornog plana – a vidi se i zašto danas, kad argumenata protiv reaktuelizovanog projekta ima samo više.

Urbanistički projekat za izgradnju MHE „Studenica S4-Gradina“ otkriva da investitor Hidro-Min iz Čačka (isti kao i pre tri godine) planira protočnu hidroelektranu kapaciteta 2.160 magavata (MW) na donjem toku reke Studenice, katastarskim opštinama Ušće i Tadenje Grada Kraljeva. Njena izgradnja podrazumeva podizanje brane između naselja Ušće i manastira Studenica, te stvaranje akumulacionog jezera površine oko 7,5 hektara.

Mesto na kom je planirana brana nalazi se uz sam Park prirode Golija i Rezervat bio sfere Golija-Studenica, koji od 2001. godine uživa zaštitu Uneska, po čemu je jedinstven u Srbiji. Razlozi protiv izgradnje MHE Gradina, leže upravo u činjenici da ona čini „krvotok“ zaštićenih ekosistema, te je od esencijalnog značaja za njihovo postojanje i očuvanje, smatraju u Udruženju Polekol.

„Planovi na kojima je zasnovan ovaj projekat (Prostorni plan područja posebne namene Parka prirode Golija i Prostorni plan područja posebne namene manastira Studenica) propisuju zaštitnu zonu oko Parka pri rode, koja se smatra trećom zonom zaštite. U toj zoni, u kojoj je planirana MHE Gra dina, nije dozvoljena gradnja hidrotehničkih objekata. Uz to je i sama razrada potencijalne lokacije MHE kroz urbanistički projekat nezakonita i suprotna važećim planskim aktima koji nalažu izradu Plana detaljne regulacije“, objašnjava pravnik Polekola Strahinja Macić za list „Nova“. Dodaje da je Polekol ovo obrazložio u prigovoru koji je podneo Gradskoj upravi Kraljeva na Urbanistički projekat za Gradinu.

Pregrađivanjem reke šteta ne bi mogla da bude spreče na, smatra biolog-ihtiolog dr Predrag Simonović, redovni profesor Biološkog fakulteta i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

„Postoje mnogi naučni radovi, između ostalog i ja sam objavio jedan koji govori o tome kakav je uticaj mini-hidroelektrana na životnu sredinu. O tome govori i Zbornik radova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) iz 2020. godine. Šteta je neizbežna, sve druge priče su potpuno lažne“, kaže profesor Simonović za „Novu“.

Objašnjava da je Studenica pastrmska reka, atraktivna za ribolov, u kojoj žive i druge vrste riba karakteristične za brze planinske reke, kao i vodozemci koji se nalaze na listi zaštićenih vrsta. U pitanju je, kaže, potpuno nenarušeno stanište zaštićenih vrsta, koje zajedno sa parkom prirode i manastirom Studenica čini neraskidivu ambijentalnu celinu.

„Ukoliko mala hidroelektrana bude sagrađena, to će svakako smanjiti količinu ribe koja može živeti u Studenci, što će neumitno uticati i na druge elemente tog ekosistema, počev od faune – raznih vrsta larvi i insekata kao hranidbene osnove za ribe koje žive u reci, vodozemce i sve ostalo što je vezano za taj vodeni ekosistem. Uz to, uopšte nemam iluziju ni da bi se vlasnik pridržavao propisanog režima rada MHE, jer to se u Srbiji nigde nije događalo. Tako da će šteta biti nemerljiva“, smatra profesor.

MHE bi uništila kajak na Studenici

„Reka Studenica je jedinstvena i jedina reka u Srbiji koja je pogodna za bavljenje ekstremnim kajakom na brzim vodama. I kao takva dobila je ocenu 4+ po kriterijumima Međunarodne Kajakaške Federacije, sto je najveća ocena za kvalitet reke. Zajedno sa udruženjem i organizacijama koje se bave kajakom na brzim vodama godinama unazad se organizuju turističke ture za kajakaše iz Slovenije, Austrije, Nemačke, Poljske i Slovačke. Uveliko se prave planovi za još masovniji dolazak kajakaša iz cele Evrope, što bi predstavljalo izuzetan turistički i ekonomski potencijal za ceo kraj. Izgradnja Brane i

MHE na reci Studenici bi katastrofalno i negativno uticali na sve navedeno, zato što bi se veliki deo toka reke pretvorio u stajaću vodu. Razvoj kajakaškog turizma bi bio potpuno zaustavljen, isto tako izgubili bi se uslovi za trening mladih kajakaša, sto je posebno pogubno u vremenu kada se deca iz poznatih razloga sve manje bave sportom. Posebno u manjim sredinama kao sto je naša“, navedeno je u primedbama koje je Gradu Kraljevu poslao trener Kajak Kluba Studenica iz Ušća Milan Pavlović.

OBEĆANJE O ZABRANI MHE OSTALO NA PRAZNIM REČIMA

Među brojnim podnosioci ma primedbi na urbanistički projekat je i Ekološka inicijativa „Spasimo studenicu“, čiji članovi su pre tri godine bili stalni učesnici protesta. Ova inicijativa potiče upravo iz naselja Ušće, koje je neraskidivo vezano za Studenicu, iz koje, između ostalog, leti navodnjava useve.

„Kad je Vlada Srbije 2020. godine donela PPPPN „Manastir Studenica“ njime je reka Studenica, od izvora do ušća stavljena pod treći stepen zaštite. To znači da na reci ne bi smele da budu postavljane nikakve prepreke, ne treba čak ni kositi travu deset metara oko reke, a kamoli graditi hidroelektrane. Kad je to Vlada usvojila, sve lokacije za MHE na Studenici trebalo je automatsku da budu izbrisane iz Prostornog plana Grada Kraljeva. Mi smo, zajedno sa inicijativama Pravo na vodu i Spasimo planinske reke Kraljeva, tražili da to urade, pisali smo peticiju. Tražili smo i da stave moratorijum na izgradnju malih hidroelektrana na teritoriji grada, međutim, u opštini nisu hteli ni da nas prime, ni da nam odgovore“, priča Goran Nikolić iz Inicijative Spasimo Studenicu.

Napominje da ih je obećanje predsednika Vučića dato krajem 2021. godine, da će reke biti sačuvane, zaista uspavalo, ali su se, kaže, sad probudili.

„Dosta ljudi vrlo emotivno reaguje na ovo. Mi u ovom kraju Studenicu doživljavamo kao svetu reku, i sam manastir je dobio ime po njoj. Ja živim u Ušću, na svega 10 metara od vode. To je jedna od najčistijih reka u Srbiji. Ona protiče kroz  prelepe predele, idealne za turizam. Imamo planinarske staze koje prolaze pored nje, leti se u njoj kupamo, imamo plaže. Nisam ribolovac ali planinarim“, kaže Nikolić.

Podseća da su vlasti još osamdesetih godina prošlog veka odustale od slične MHE na Studenici, koja je bila planirana na mnogo većoj udaljenosti od manastira, zbog opasnosti da će usled promene mikroklime doći do oštećenja srednjovekovnih freski neprocenjive vrednosti, a koje su pod zaštitom Uneska.

„Prostornim planom je sad predviđeno čak šest brana na toj reci, što je neshvatljivo. Nama su ovde za hidroelektrane već uzeli nekoliko reka (pritoka Studenice i Ibra) – Gokčanicu, Brezansku reku, Dubočicu, Brevinu, Savošnicu… Mi time nismo dobili ništa bolji u kvalitet života. Ni trotoar, ni kanalizaciju, ni vodovod… Ovaj narod od toga ništa dobro nije osetio. Korist je uzeo samo pojedinac, a mi smo ostali siromašniji za te reke.  Jezero koje bi se formiralo uticalo bi na mikroklimu, na freske u manastiru…Ne oglašava se crkva, narod nije informisan. Na televizijama koje se ovde gledaju o ovom problemu se ne govori. Raduje što je pre mesec dana jedan sličan projekat odbijen i mislim da pojedinci ne mogu biti jači od države. Ona mora zaustaviti ovaj projekat„, zaključuje Nikolić.