Ugašen požar na deponiji, ali „tinjaju“ sumnje u zvanične verzije

Regionalna deponija Duboko kod Užica neće biti zatvorena, kako to traže meštani okolnih sela i drugi Užičani jer, kako je to rekla gradonačelnica dr Jelena Raković Radovojević, njen osnivač je Vlada Srbije i ona odlučuje o njenom statusu.

Građani protestuju i traže zatvaranje deponije, nazivajući je „tempiranom bombom“ obustavljanje tendera za njenu sanaciju i proširenje, kao i smene odgovornih za požar koji je deponiju zahvatio 3. maja.

Deponija Duboko   Foto: Nenad Kovačević

Prvi put od počeka požara, medijima su se obratili čelnici Gada, JKP Duboko, Zavoda za javno zdravlje i Zdravstvenog centra Užice. Požar je, tvrde zvaničnici, potpuno ugašen 22. maja.

– Imajući u vidu razmere požara i dubinu žarišta, požar je ugašen veoma brzo, jer gašenje ovakvih požara u svetu traje od jedne do dve godine, a to smo uspeli zahvaljujući Ministarstvu zaštite životne, Sektoru za vanredne situacije, JP Srbijavode i ostalima – kazala je gradonačelnica dr Jelena Raković Radivojević.

(Ne)poverenje građana  

Zahvalila se i građanima na, kako je rekla, „rezumevanju, uprkos onima koji su tešku situaciju iskoristili za predizborne aktivnosti“.

Najavila je sanaciju, stabilizaciju i proširenja deponije, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otadnih deponijskih voda i zacevljene Turskog potoka, koji teče ispod deponije i zagađuje reku Lužnicu.

Za radove, vredne 30 miliona evra koliko je obezbedila država, za koje je već raspisan međunarodni tender, rekla je da će „uskoro početi“.

Jelena Raković Radivojević   Foto: Nenad Kovačević

– Rešićemo višegodišnji probem i uspostaviti najsavremeniji sistem za upravljenje otpadom – tvrdi gradonačelinca.

O zahtevu učesnika protesta da se deponija zatvori, rekla da je „zakonom utvrđeno njeno osnivanje 2005. godine i da zakon mora da se poštuje“.

– Ukoliko Vlada Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine odluče drugačije, onda ćemo videti, ali za sada poštujemo zakon – kazala je.

Na naše podsećanje da Užičani iskazuju nepoverenje u institucije i da ne veruju zaničnim informacijama o kvalitetu vazduha, zemljišta i vodotokova u blizini deponije, gradonačelnica je uzvratila: „Građani će, 2. juna, reći da li nam veruju“.

Kazala je da će sa demonstrantima „razgovarati kada zvanično stignu njihovi zahtevi“ i navela da su predstavnici gradske vlasti „već razgovarali sa meštanima Lunovog Sela, ali da je posle toga usledio protest“.

Deponija nema dozvolu

Momir Milovanović, direktor JK Duboko, potvrdio je da se na deponiju, trenutno, odlaže otpad iz Užica, ali ne i ostalih osam lokalnih samouprava iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga.

Naveo je da je „najverovatnije, više uzoraka požara“ i da će se to utvrditi, a potom tvrdio da je JKP Duboko „preduzelo sve da se požar ne dogodi“.

On je za Ozonpress potvrdio to da deponija, ipak, nema dozvolu za rad.

Momir Milovanović   Foto: Nenad Kovačević

– Dozvola je istekla pre, možda, godinu dana ali, dok je važila, pokrenuli smo postupak za proširenje deponije. Još uvek nismo dobili dozvolu od Ministarstva zaštite životne sredine, jer deponija nije proširena – kazao je za Ozonpress Milovanović, direktor JKP Duboko od 2018. godine.

Na primedbu da se na deponiji, i pored toga što nema dozvolu, sve vreme odlaže otpad i da je time pretvorena u divlje smetlište, što je nezakonito i kažnjivo, direktor je odgovorio: „Mi smo podneli zahtev za proširenje“.

Potvrdio je i to da se na deponiji odlagao otpad u količini koja je veća od one koja je projektovana.

– Od 2012. godine, kada je deponija počela da radi, do kraja 2023. dovezeno je više od 700.000 kubika, a njen kapacitet je projektovan na 580.000 kubika – rekao je za Ozonpress direktor.

Deponija-Foto-Nenad-Kovačević

Demantovao je da je, tokom požara, uništena nepropusna folija ispod  deponije.

Sumnje da su, pre požara, bile začepljene i smećem zatrpane cevi kroz koje se oslobađaju deponijski gasovi, pa i metan, čije paljenje bi moglo da bude uzrok požara, on je odbacio i kazao je da je deo cevi „oštećen usled obrušavanja dela deponije, tokom gašenja vatre, ali da ti biotronovi funkcionišu na ostatku deponije“.

Na pitanje da li će podneti ostavku, što traže učesnici protesta, Milovanović je rekao: „To će odlučiti neko drugi, a ne ja“.

– Ne bežim od odgovornosti, ali drugi će odlučiti o tome da li ću ili neću podneti ostavku i ja ću to poštovati. Poštujem organe ove države i politiku koja se sprovodi u celoj Srbiji – rekao je direktor , odbijajući da potvrdi da je član SNS, navodeći da je to njegova „lična stvar“.

Tumačenje zagađenja 

Dr Marija Palikuća, direktorka užičkog Zavoda za javno zdravlje, na naše pitanje zašto taj Zavod ne meri koncentracije kancerogenih jedinjenja dioksina i furana, koji nastaju sagorevanjem otpada, već čestice PM 10 i PM 2,5, navela je da taj Zavod, „kao i nijedna druga referentna laboratorija u Srbiji nema ovlašćenja da meri ta jedinjenja“.

Na pitanje kako onda može tvrditi da je, pored dima i smrada, kvalitet vazduha dobar, a da istovremeno Zavod preporučuje građanima da ne izaze napolje i da zatvaraju prozore na domovima, rekla je da „nijednog trenutka u saopštenjima nije navela da je vazduh idealan ili dobar“.

Marija Palikuća   Foto: Nenad Kovačević

– Rekla sam da, na osnovu podataka naših merenja, za koja je Zavod ovlašćen, kvalitet vazduha ne utiče na zdravlje stanovnika – kazala je direktorka.

Za preporke tog Zavoda je navela da su „zdravorazumske“.

Nije bilo pritisaka

– Nije bilo nikakvih pritisaka. Sve radimo po propisima i u skladu sa našim ovlašćenjima – rekla je dr Palikuća na naše pitanje da li su ona i Zavod bili izloženi bilo kojoj vrsti pritisaka koji se kose sa stručnim i etičkim standardima pri merenjima i saopštavanjima rezultata kontrole kvaliteta vazduha.

– Ukoliko građani osete miris paljevine i vide dim, normalno je da to izbegavaju i zatvore prozore. Nijednog trenutka nisam rekla da ostalih čestica (dioksna i furana, prim. autora) nema u vazduhu i zbog toga smo preporučili preventivne mere – objasnila je  dr Palikuća.

Istakavši da je Zavod utvrdio da je voda u Turskom potoku, koji protiče ispod deponije „pete, najgore klase“ i da se „ne može koristiti kao tehnička voda, niti za zalivanje useva“, dr Palikuća je navela da ta ustanova ne kontroliše zagađenje zemljišta.

Aleksanadr Lazić   Foto: Nenad Kovačević

Dr Aleksandar Lazić, direktor Zdravstvenog centra je, na naše pitanje koliko je Užičana, od početka požara, tražilo medicinsku pomoć zbog tegoba od zagađenja vazduha, rekao da je „16 lica tražilo pomoć zbog simptoma za koje su naveli da su povezani sa posledicama požara, među kojima je 13 radnika deponije“.

Dioksini i furani

Vlasto Stevanetić, specijalista sanitarne hemije u užičkom Zavodu, objasnio je da „bilo ko može da angažuje laboratoriju za merenje dioksina i furana“, ali da za ta jedinjenja „nema referentnih vrednosti, sa kojima bi se upoređivale izmerene koncentracije“. – Merenje tih parametara nema u regulativi EU, pa ni u srpskoj regulativi, koja je usklađena sa evropskom – objasnio je Stevanetić.

_____________________________________________________