Malinari spremaju protest za nedelju

Danas je održan još jedan sastanak proizvođača malina, hladnjačara i predstavnika vlade, nakon kog je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović proglasio da je postignut dogovor sa većinom proizvođača i otkupljivača.

On je poručio da je dogovoreno da početna otkupna cena maline bude 250 dinara po kilogramu, što je zapravo ista cena koja je dogovorena i pre sedam dana, a na koju su neka udruženja proizvođača negodovala.

„Na sastanku 31. maja postignut je dogovor i o podeli zarade od izvoznih cena malina u odnosu 60 prema 40 odsto u korist proizvođača“, rekao je Martinović na konferenciji za medije nakon sastanka.

Na sastanku, osim proizvođača i hladnjačara, prisustvovali su i predstavnici ministarstava finansija i trgovine, Uprave carina, Privredne komore Srbije i predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević.

Martinović je istakao da država ne može da određuje cene, već je samo posrednik u pregovorima između proizvođača i otkupljivača i apelovao na otkupljivače da prema postignutom dogovoru, početna otkupna cena bude 250 dinara po kilogramu.

On je rekao da očekuje da cena maline ove godine biti visoka zbog tog što su mrazevi tokom aprila i nedavno neverme, praćeno gradom, uništili deo roda.

Jedno od većih udruženja malinara, Vilamet iz Arilja, nisu bili zadovoljni ovom cenom pre sedam dana, a i sada su ogorčeni dogovorom.
Mileta Pličević, predsednik udruženja malinara Vilamet poručuje da izgleda da „ovoj državi izgleda može da radi svako šta hoće“.

„Video sam da je ministar rekao da su se dogovorili oko cene. Sa nama nisu. Nas, jedno od najvećih udruženja proizvođača maline, niti je ko zvao, niti smo se šta dogovorili. Video sam da se tamo sa ministrom slikao bivši predsednik ovog udruženja, ali ne znam u kom svojstvu. Ako je Institut rekao da je proizvođačka cena 240 dinara po kilogramu, a nama daju po 250 dinara, onda ne znam o čemu dalje da pričamo“, kaže Pličević za Danas.

Malinari su pretili da neće ni ulaziti u berbu malina, ako im cena ne bude odgovarala, jer se ne isplati angažovati i plaćati ljude, a bez mogućnosti za zaradu.

„Mi kao udruženje nećemo nikome da govorimo ni da beru ni da ne beru maline, svako zna da računa, pa nek vidi šta će da radi“, poručuje Pličević.

Za nedelju je planiran protest malinara u Arilju i blokada puteva, za koji Pličević kaže da njegovo udruženje ne organizuje, ali pretpostavlja da zbog toga ipak nisu bili podobni da učestvuju na razgovorima sa predstavnicima Vlade.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede navodi se da su „na inicijativu velikog broja proizvođača maline, održali smo dva sastanka, 27. i 31. maja, kojima su osim predstavnika udruženja malinara i hladnjačara, prisustvovali i predstavnici Ministarstva kojim rukovodim, Ministarstva finansija, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Privredne komore Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Uprave carina, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević, zatim predstavnici Instituta za voćarstvo Čačak, kao i predsednik opštine Arilje Predrag Maslar. Na prvom sastanku bio je dogovor da ne razgovaramo o ceni maline, već da to ostavimo za petak, kada se završi Sajam voćarstva u Amsterdamu, koji je, između ostalog, posetio i veliki broj naših kompanija, a kako bismo imali sve relevantne i neophodne informacije o kretanju cene maline na evropskom i svetskom tržištu i na osnovu toga odredili početnu cenu maline za 2024. godinu u Republici Srbiji.

Tog 31. maja postigli smo dogovor da početna otkupna cena maline bude 250 dinara po kilogramu plus formula 40 prema 60 odsto od izvozne cene maline u korist proizvođača. Nadalje, postignut je dogovor da, u toku vikenda (prvog i drugog juna) predstavnici svih zainteresovanih strana naprave nacrt sporazuma koji se odnosi na cenu maline i da potom taj nacrt predstavimo na sednici Vlade Republike Srbije, a kako bismo nakon njegovog usvajanja pristupili potpisivanju. Međutim, tog 31. maja, nakon sastanka, jedno udruženje malinara promenilo je mišljenje, o čemu su me obavestili, a onda su, baš na dan održavanja lokalnih izbora u velikom broju opština i gradova, 2. juna, blokirali saobraćajnicu od Arilja do Požege, što nije bilo fer“, poručio je Martinović, navodi se u saopštenju.

On je dodao da je Institut za voćarstvo Čačak napravio studiju iz koje proizilazi da je proizvođačka cena maline nešto manja od 160 dinara po kilogramu, te kako je naveo, kada se sagledaju svi paramatri, nijedna strana ne bi trebalo da bude nezadovoljna i da izlazi na ulice.

„Cenu maline, kao i svih drugih poljoprivrednih proizvoda diktira tržište, ali država Srbija kroz čitav niz mera podsticaja amortizuje negativne efekte tržišta, pre svega kada su u pitanju primarni poljoprivredni proizvođači. Budući da će, nažalost, ove godine u Srbiji prinos maline biti prilično skroman zbog aprilskih mrazeva i vremenskih nepogoda od pre nekoliko dana, realno je da se očekuje da cena maline ide gore.

Država izdvaja i te kako značajna sredstva kako bi pomogla proizvođačima da se izbore na izuzetno zahtevnom evropskom i svetskom tržištu. Malinu ne proizvodimo samo mi. Ogromne plantaže maline imaju Poljska, Ukrajina, Čile, Maroko, Makedonija, Albanija. Svi ulažu u nove sorte, nove savremene tehnologije. Da bismo se svi zajedno izborili za mesto na evropskom i svetskom tržištu, država Srbija je, osim osnovne mere podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, koju dobijaju svi poljoprivredni proizvođači, samo za nabavku mehanizacije za obnovu zemljišta za proizvodnju maline u prethodne dve godine preko Uprave za agrarna plaćanja isplatila 289.259.976 dinara. Za podizanje zasada maline u 2023. godini isplaćeno je 35.691.333 dinara za podnetih 188 zaheva, dok je u 2022. godini podnet 261 zahtev, od čega je 224 isplaćeno u ukupnoj vrednosti od 34.613.502 dinara“, navodi se u saopštenju Ministarstva.