Prethodni članak
Opet Rim
Polako silazim niz stepenice koje su primakli avionu. Opet sam na aerodromu Čampino, ali sada sa teretom dodatne 51 godine, koji nisam imao onda kad me je otac ispratio sa dubrovačkog aerodroma.
Nije bio u Čačku kada sam polazio na put, reče mi da je došao poslom u Dubrovnik… Znam da je lagao, došao je samo da mi da još koji dinar. Ja sam pošao za Rim da radim. U hotelu „San Marko“ sam nosio kofere, prao čaršave i prostirao ih da se suše na terasi.
Evo me u večnom gradu i čini mi se da je sve isto – i ulice i fontane i trgovi…Da li sam se ja promenio? Sa knjigom, Srpskim narodnim kalendarom, planiram da odem u našu ambasadu.
Vidim na mapi da je daleko i uzimam taksi koji me dugo vozi. Kada smo najzad stigli na odredište i kada mi je rekao koliko košta vožnja, mislio sam da nisam dobro razumeo taj italijanski jezik: rekao je 11,5 eura! Očekivao sam mnogo više.
U našoj ambasadi imao sam prijatan razgovor sa Jovanom Dimitrijević uz espreso kafu i „Desert“ kolače. Ja sam pričao o putevima kalendara, a ona o svom putu iz Požarevca do Rima.
Bila je ovo poseta još jednoj ambasadi Srbije, posle Havane, Atine, Tirane , Osla, Helsinkija, Tokija Ankare Londona. ….U povratku taksijem kao sa vodičem obilazim davno viđene ćoškove Rima.
Ostajem u blizini fontane di Trevi, baroknog spomenika koji dnevno zarađuje 3.000 eura. Turisti preko ramena bacaju novčiće sa željom da se vrate u Rim. Skupljeni novac ide u dobrotvorne svrhe, ali i za očuvanje drugih kulturnih spomenika.
Svakog puta kada dođem u Rim odlazim i u Grand hotel. Sada su njegovi vlasnici neki drugi poslovni ljudi, ali unutra je skoro sve isto, samo je cveće drugačije raspoređeno.
I sada njime protrčavaju neki drugi ljudi. Oni, doduše, plaćaju 1.350 eura za noć za dve osobe. Sa kolegama iz arapskih zemalja ovde ostajem samo na ručku.
Iako je sve u izobilju i sve postavljeno, oni jedu prstima skupljene šake, dok ja koristim dva noža i dve viljuške.
Protokol ne dopušta fotografisanje, ali ipak snimam i slikam sve, sem kolače sa malinama.
Nastavljam lutanje i slikam se sa jednom pticom što prodaje sladoled. Slikam i papu od pleha.
Ostale znamenitosti sam na putu do aerodroma uspeo da vidim i pre pola veka.
Letim dalje. Pravac – Pariz.
Slobodan Čvorović
_________________________________________________________
