Konkursi za budžetsko finansiranje podobnih medija
I Čačak je jedan od gradova u Srbiji koji može poslužiti kao primer kako se jedna dobra ideja pretvara u zloupotrebu. Primer koji to plastično ilustruje svakako je konkurs za sufinansiranje medijskih projekata od interesa za javnost na teritoriji Grada Čačka.
Svojevremeno je Grad Čačak pokušao da raspodelu budžetskog novca, u svrhu sufinansiranja medijskih projekata koji su od interesa za javnost, reguliše putem Pravilnika koji bi utvrdio sve elemente bitne za konkursnu proceduru.
U to vreme sličnog Pravilnika nije bilo nigde u Srbiji, pa je tadašnja lokalna vlast pristala da posluša predstavnike lokalnih čačanskih medija koji su uprkos različitim parcijalnim interesima, ipak uspeli da se usaglase. Svi osim vlasnika jednog lokalnog medija.
I „rodio“ se Pravilnik koji je, kako se kasnije ispostavilo, postao šablon po kome su i drugi u Srbiji, regulisali ovu materiju.
Naime Grad Čačak je doneo Pravilnik, a nekoliko meseci kasnije tadašnje Ministarstvo kulture i informisanja pristupilo je konceptiranju svog Pravilnika za konkursno sufinansiranje medijskih projekata. Neko od ažurnih pravnika u MKI pronašao je na Internetu čačanski Pravilnik, pročitao ga i rekao – „Eureka“.
To je to, Ministarstvo je dobilo tekst koji je više od 80% bio prihvatljiv za medijske konkurse na republičkom nivou.
Nekoliko godina i MKI i Grad Čačak su postupajući po tim Pravilnicima raspisivali konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa.
Suština je bila upravo u tome, da se budžetskim novcem pomaže realizacija medijskih sadržaja od javnog interesa, a ne poslovanje vlasnika medija, isplata zaostalih plata, kupovina opreme, zimovanja i letovanja vlasnika ili zaposlenih u medijima …
A onda se promenila vlast. Došli neki novi ljudi koji ulogu medija u društvu shvataju kao jednu od poluga za održavanje vlasti, a kao javni interes prepoznaju glorifikovanje onoga što aktuelna vlast radi.
Iz godine u godinu umesto projekata koji su se bavili teškim temama o problemima manjinskih zajednica, nezaposlenih, samohranih roditelja, porodičnim i vršnjačkim nasiljem … novac je usmeravan ka projektima čiji sadržaj je bio redovno informisanje o aktivnostima gradonačelnika, Gradskog veća, ostalih nosilaca vlasti, javnih preduzeća i to sve u izrazito pozitivnom tonu i bez naznaka bilo kakvog objektivnog i kritičkog prilaza temi.
Iz stručnih komisija koje su procenjivale prispele projekte na konkurse i MKI i Grada Čačka, ali i ostalih lokalnih samouprava po Srbiji, postepeno su isključeni svi koji nisu prihvatali „sugestije odozgo“ kojim medijima treba dodeliti subvencije, pa je struka u komisijama vrlo brzo zamenjena poslušnicima aktuelne vlasti.
Tako je recimo, u martu 2019. godine, na trećoj javnoj raspravi o nacrtu Medijske strategije koja je održana u Čačku, Jovanka Marović iz kragujevačkog Glasa Šumadije predočila da se Kragujevačka inicijativa protivi uvođenju regionalnih javnih servisa, koji su suštinski trebali da privatizovane lokalne medije bliske vlasti u spoju sa dopisništvima RTS-a pretvore u regionalne javne servise finansirane iz budžeta države i lokalnih samouprava.
Reklo bi se privatno-javno partnerstvo o trošku poreskih obveznika.
Objasnila je da bi to dodatno poremetilo lokalna medijska tržišta i svakako dovelo u neravnopravni položaj ostale lokalne medije koji nisu bliski lokalnoj ili državnoj vlasti. Skrenula je i pažnju na činjenicu da u Kragujevcu tih godina nije sproveden nijedan konkurs za sufinasiranje medijskih sadržaja u javnom interesu.
Subotički novinar Branko Žujović, napravio je najobimniju studiju konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja na teritoriji Vojvodine koja je uključila analizu konkursa lokalnih samouprava, Pokrajine Vojvodine i resornog Ministarstva.
Žujović je sredinom 2022. godine na portalu Suboticke.rs objavio seriju tekstova, u okviru istraživanja „Milioneri iz konkursnog blata“ , u kojima je otkrio kako pojedini mediji „isisavaju“ novac iz budžeta opština i gradova za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja.
On je tada, između ostalog, pisao o tome da u Subotici godinama unazad najviše novca na gradskom konkursu za sufinansiranje projekata medijskih projekata dobijaju mediji čiji je vlasnik Vladan Stefanović.
Stefanović je godinama bio član svih Komisija za ocenu medijskih projekata na konkursima po Vojvodini, osim u slučajevima kada je na konkursu učestvovao neki od njegovih medija.Bio je član Komsija i na konkursima Ministarstva.
Sličan slučaj zabeležen je i u Čačku.
Gvozden Nikolić, vlasnik portala Glas zapadne Srbije ubedljivo je dobio najviše novca na konkursima Grada Čačka u kategoriji portala, a kada se zbroje novci koje su na konkursima dobijali projekti lica interesno povezanih sa njim (sinovi, knjigovođa, udruženje kojim predsedava) onda je inkasirano više nego bilo koji drugi učesnik konkursa.
U pitanju je suma od 27,9 miliona dinara, po evidenciji BIRNA, za period 2019. – 2023.
Godinama unazad, stručnu Komisiju u Čačku čine ljudi čija imena u sferi medija nisu afirmisana, osim po tome što su svi prepoznati kao poslušnici vladajuće stranke.
Jedan broj medija u Srbiji, recimo niške Južne vesti, već nekoliko godina unazad ne učestvuju na medijskim konkursima u Nišu i kod Ministarstva, a u protekle dve godine ni mediji iz grupacije Ozon Media ne učestvuju na konkursima Grada Čačka i Ministarstva.
Najmanje što mediji koji ne prihvataju činjenicu da su se konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa pretvorili u finansiranje medija i medijskih sadržaja od interesa za vladajuću stranku, je da na tim konkursima ne učestvuju.
__________________________________________________________