I tako to biva kad se previše sniva

Piše: Aleksandar Arsenijević

Po nekoj logici stvari kada se ispostavi da ste u pravu kada na nešto upozoravate ili tvrdite i kada se posle svega potvrdi da je to baš tako, čoveka bi morala da obuzme bar mala doza zadovoljstva. Nažalost, kada je reč o stvarima koj e se direktno odražavaju na živote većine od nas, poput tek minulih lokalnih izbora, a vaši stavovi, prognoze i predviđanja se, uprkos osporavanjima pa čak i uvredama, pokažu kao tačni, teško da iko normalan može da oseti barem mrvicu zadovoljstva. Tada ono bio si u pravu jedino može izazvati razočarenje ili ogorčenost. Tim pre jer se radi o nečemu što se uz izvini i pogrešio sam svrstava u korpus najskupljih srbistanskih reči koje se tako retko čuju.

Naročito kada je reč o srbistanskim „političarima“ od koj ih većina nema ama baš nikakvih dodirnih tačaka sa realnošću. Svoj angažman zasnivaju, bilo da je u pitanju aktuelna vlast ili oni koj i se predstavljaju kao njena opozicija, na nerealnim željama, sujetama, kompleksima, frustracij ama i neutemeljenim bolesnim ambicij ama, što sve skupa za krajnji rezultat ima sve ono što nam se dešava, što živimo i preživljavamo, čemu se, da naša komična tragedij a bude ve}a, za sada, ne nazire kraj.

Mnogo puta pre nego su i raspisani tek okončani lokalni izbori u našoj, nazadnoj, behatoniranoj kasabi pokušali smo da ukažemo na to da ključ izborne pobede u svojim rukama drži, tada smo verovali, četrdesetak odsto apstinenata. Da čačanskoj, idejno i akciono impotentnoj opozicij, ukažemo da se velikom delu Čačana ogadila i politika i stranke i sadašnji i bivši nazadnjaci. Da je izlazak na unapred pokradene izbore u direktnoj suprotnosti sa zdravim razumom.

Ali, džaba. Oni koj i su umislili da imaju licencu na opoziciono delovanje sve to su tumačili kao neprijateljstvo i podršku nazadnoj bratiji.

I šta sad!

Pa ništa, sada kukumavče kako su pokradeni, kako izbori nisu bili regularni, kako su za njihov „brilijantni“ izborni rezultat krive grupe građana koje su im preotele glasače. Kako ovo, kako ono. I naravno da im neće pasti na pamet da stanu pred ogledalo i pogledaju se. Opet, na drugoj strani, nazadna družina će po sistemu niko kao mi do iznemoglosti trubiti o svoj im vrhunskim izbornim dometima.

Mada su i jedni i drugi svesni da su pobednici upravo završenih lokalnih izbora onih „minornih“ 46.035 Čačana, koji su jasno, da ne može biti jasnije, strankama i strančicama stavili do znanja šta misle o njima. Baš kao što je 13.085 Čačana, koji su podržali dve grupe građana, dokaz da Čačani više strankama ne veruju.

Doduše, ispostavilo se i da nedovoljno veruju bivšim nazadnim članovima koji predvode pomenute grupe građana, kako neko napisa u komentaru na jednom od portala, nekada agilni nazadnjački omladinac Jelesijević i Ćalović, SNS kandida za gradonačelnika u pokušaju. U suprotnom poverenje bi im poklonilo znatno više Čačana i to bi bila tačka na dvanaestogodišnju vladavinu nazadnjaka. Ovako već dve sedmice svedoci smo postizborne farse i činjenice da Gradska izborna komisija još uvek nije proglasila konačne rezultate izbora.

A Čačani, onih pedeset i kusur sa pravom glasa, koji su i jednima i drugima jasno i glasno stavili do znanja šta misle o njima nadaju se da će se u naredne četiri godine ipak pojaviti neka snaga, kako opet neko napisa, neopterećena sujetama, kompleksima, frustracijama, respektabilnih moralnih,  profesionalnih kredibiliteta i bez stranačkih repova. Snaga sposobna ali pre svega voljna da stisne zube i angažuje sve svoje sposobnosti kako bi se Čačak i Čačani, koji očigledno više ne veruju ni političarima ni njihovim sumanutim obećanjima, demagogiji, jeftinom populizmu i lažima pomogli da se iščupaju iz mulja u kome se decenijama batrgaju do guše zaglibljeni.

Naravno neko će reći kako su četiri godine dug period kako više nemamo vremena, kako je doteralo cara do duvara… i naravno pri tom će zanemariti nespornu činjenicu da se mnogo puta kao tačno pokazalo da je  bolje izgubiti četiri godine nego protraćiti ceo život u verovanju kako je racionalno ponovo Kurtu zameniti Murtom. U šta smo se valjda uverili za ovih četvrta veka tokom kojih su se na našoj grbači neprestano smenjivale Kurte i Murte.